Nema me par dana i šta!? Zaboravite i da postojim. Čitanost nešto malo preko ‘iljadarke dnevno? (krstim se)

Stvarno vas često ne razumem…. Kako vi mislite da ja postanem popularna? O uticaju da i ne govorim.

Pa da! Konkurencija! Jasno. 

Nego, jebeš uticaj i globalnu prepoznatljivost, poradiću na tome ovih dana, setih se nečega.

Eeeeee šta ti je pusto žensko. Prokleto! Neće i kad hoće. A kad baš hoće - hoće sve, pa i da preliva – makar joj nikada ne zatrebalo.

Pričah (aorist) ja sa nekim tipom neko određeno vreme na jednoj mreži, i tako, saznadoh da tip ne živi ovde, nego u JAR i to dugi niz godina, i da (kao) traži neku finu žensku personu, da sa njom provede (recimo) ostatak svog života. Pa mu se ja kao dopadoh u neku ruku (a u drugu se bode, čvrsto verujem) i ja, kao po običaju, sve okrenem na seljačko kikotanje a ‘la

A krijem sve o sebi, kao da sam narko bos u izgnanstvu. Ne otkrivam položaj, nit’ čovek zna sama li sam, nisam sama, imam li muža, jebača, švalera. Ja ni da zucnem. Mislim se, jes, baš si ti mene našao od 7 mlrd duša, i ja tebe, mada te nisam ni tražila, a i koji ćeš mi kad si daleko..osim za ćaskanje, vreme da utucamo. 

Shvati čovek da sam samo za sprdnju, zajebanciju, šegu i laku doskočicu, diže ruke pa se okrete nekoj drugoj, ozbiljnijoj varijanti. 

Javi se povremeno da proćaskamo, i tamo pred Novu godinu reče kako se silno raduje dolasku te neke izabranice, sa kojom je komunicirao takođe neko vreme, i da mu je oplemenila život, da su kao neke kurčeve srodne duše, druga polovina trule jabuke, neštoneštonešto.. 

I dođe mu ona TAMO (a mogla sam da mu dođem JA da sam bila pametna), i zaljubi se on u NJU (a mogao je u MENE da sam bila pametna) i kada se ONA vratila iz Johanesburga (a mogla sam JA da se vratim iz istog) uzela je godinu dana neplaćenog odsustva (a to sam ISTO mogla i JA da dobijem, al’ ko me jebe – NIKO odgovaram sama i častim se bonusom – jer si GLUPA!) i valjda je OVA sada OPET tamo. Kučka!!! :)

Pa stavim prst na čelo i zapitam se: A što je ona bolja i pametnija od tebe (tj mene)?

Pa me uhvati neka muka.

Pa mi krivo što me Bog stvori kao plavušu sa genetskom greškom na DNK navoju, pa oću da puknem što od besa, što od ljubomore, što od klimaksa i svog devojačkog ludila i ajd’ sad… Bi mu ga rabota. 

Pa kad prestanem da valungujem, pitam svoju ličnost i delo: Sestro slatka… pa biL ti uopšte tamo išla (realno), da si na njenom mestu? 

Razmislim čitave 3 sekunde i kažem: - Ma kak’i.

(…unutrašnji dijalog se nastavlja…)

A što ti sestro slatka, uopšte o tome razmišljaš?  

- Pa eto – Ja sam bolja! 

Od koga grdna? pita me unutrašnji hor  devojčica.

- Pa od TE TAMO! 

Koje!? 

- TE! Te KUČKE! 

Budibogstobom ženo, čuješ li ti sebe?

- Čujem, al ne hajem.

Ček, a znaš li ti tu žensku personu?

– Ne. 

A njega?

– Ne.

Hu D fak iz idiot hir!? 

Ajmo iz početka…  

Da poznaješ čoveka, da ste ovde proveli neko vreme, da ti se dopao (i ti njemu), da ti odgovara (i ti njemu), da ti je sve potaman i da te pozove – BIL TI OTIŠLA TAMO? 

- Jok.

100% ne bi otišla? 

- 1000%. 

U čemu je kvaka, a da nije Spužić? 

- Takva ti je ženska ćud, vazda oće ono što druga ima, pa i kada joj IČ ne treba. KaPRC!

http://vukajlija.com/kapric/66215

I onda se čudimo zašto svaka žena ima po peŠes tašni, po dve suknje, dve bluze … Videla od drugih žena! 

KONKLUZIJA:

Ma krivo li je meni što sada nisam u AfriKi?

Vala jeste, da se ne lažemo.

Božeeee, što smo mi neka umetnički nadarena familija. I ne samo umetnički, nego i tehnički, nekada i tehnološki.

U sve se razumemo.

I svašta znamo da popravimo.

To što kod svake popravke imamo višak delova je talenat a možda i sreća.

Višak šraf…ok, usisivač radi! Višak šraf, pegla radi! Višak matica – ok! Višak šraf - lampa radi! Pa odakle ovoliki šrafovi jebem ti!? 

Kupio moj ćale jedne godine neke slike od nekog akademskog slikara… budale neke, ja bih dodala i pijandure, ime neću da mu pominjem, nije ni poznato, ni priznato (cenim). Al ga ta pijana budala odrala. Za 5 slika u ulju, sa sve ramom naplati mu, ako me sećanje dobro služi, 5000DM s obrazloženjem da deo ide u humanitarne svrhe, a da tih 5.000 može da plati na dve, tri rate. 

Kurac na rate, pa da mu se smeje pola Peći. Iskešir0. I još mu našao par “proverenih prijatelja” kojima može da uvali umetnička “dela” , pa neke dve slike kupi moja firma, ali pogoleme, a par slika jedna velika firma. Sasvim sam sigurna da, ako je “umetnik” još uvek živ, i dalje krcka pare od ovih nekoliko naivčina

I sada, slike kao slike, ne razumem se pa mi glupave, ali ova najveća prikazuje Seobu Srba sa tog dela Kosova. Jednim delom i deluje da je slikar znao šta radi (dok je bio trezan), ali je bilo par individua na sliKi koje su se valjda bacile na zemljicu crnu, da je poslednji put u životu poljube (što je ok) ali nije ok da ti isti ljudi tj žene izgledaju na sliKi kao dve bačene krpe. 

Još jedna pogolema slika valjda prikazuje neku palanku, mada meni lično liči na Skadarliju tamo iz nekih ’50-ih, što je opet bila kao neka lepa zamisao… retro Skadarlija. Ali (to jebeno ALI) na sred te kaldrme ovaj ludak je naslikao i nekog čoveka u beloj košulji dugih rukava i braon pantalonama, sa braon kravatom (one uzane, što su bile u modi 90-ih) i akten tašnom!?#@%$&!?  (prevod:Štakojikuractašna!?) A čovek na sliKi isti Jehovin svedok, jedan što se u to vreme stalno šetao na relaciji Šaran-Ušće i nudio one knjižice o sviranju kurca s’ druge strane plota … 

Keva čupala kosu, brat i ja se smejali, ćale pičkarao svo troje…

Prođe neko vreme, Boga mi podosta, deca mi već krenula u školu kad će keva:

“Daj mi one tempere, četkicu, šoljicu i zejtin!”

- Umetnica, haa? Nećeš valjda? 

“Nego šta ću! Daj!”

Frke, frke, maz, maz, mrlj, brlj… Voila!

Skadarlija dobila umesto čovečuljka drvo :) 

A one dve žene što su se bacile na zemljicu… keva sravni sa zemljom! Trasss! Nema više! (Nije uništila sliku, odakle vam ta sumanuta ideja!? Mi cenimo umetnost! Nego je na jedvite jade pogodila boju zemlje i prekrečila ih) 

Treća slika – Gardoš, a u pozadini nebo plavo. Veštački plavo. Plavo kao … ma saĆu vam nađem nijansu…

Neeeeemoj kevo ništa više da ispravljaš. Molim te! Ma kakvi oblaci? Tice? Teraj to u pizdu materinu, sakrij je negde.

Uvalismo je mom bratu, huh!

E sada, da me pitate odakle meni slika Gardoša u podrumu, ne bih znala tačan odgovor. U stvari, mislim da su kupljena dva Gardoša, klasika, “za ovde” i “za poneti”…  Ovo je ona “za poneti” na svadbu/slavu/rođendan/nekikurac

Od istog “umetnika” ja od oca na poklon dobila tiganj (naravno na sliKi). Prazan. Ram lep u pičku materinu, a na sliKi tiganj… tava… Pa shvati umetnika!

Da dam kevi da doslika jaja, slanNu… Ma jooook. Što da se žena muči kada ja slike držim tamo gde držim i čuveni svadbarski kupus - u depou :)  

Ove dve slike što je kupio moj tadašji direktor za firmu, hm… ponovo Zemun sa milijardu krovova.

Umetnik valjda bio opsednut krovovima ko ja kurcem, seksom i još nekim glupostima.

I, zašto sam se ja sada setila ovih slika?

Videh par njih kod keve u stanu, pošto smo krečili, pa onako sada stoje pokrivene u kuJni. Miševe nemamo! Ni zmije, guštere, mjaumjau. Čekamo da se na ovu dodatu farbu uhvati patina… A to je proces koji traje.. 

E, da, da ne zaboravim… 

Što se tehnoloških postupaka tiče, u našoj kući mleko nikada nije pokvareno, nego je “povuklo miris iz frižidera”, hleb nije buđav nego “oplemenjen”, jaja nisu mućak nego su “malo odležala” a džem je “pufnast” iako moja deca tvrde da je “dlakav”… 

Sve u svemu, fina smo mi neka porodica…  E to sam htela da vam reČem!

Samo vas posmatram… pa gde srljate!?

Ko još može nekome da utera a da nije pitan? Niko!

A ko može da vam istera pare iz džepa?! Eeeee… 

Dakle… nije uter’o no ister’o… 10% od od moje abnormalno visoke parazitske plate.

Slede sankcije!

1. Više strankama neću da pokazujem svoje sise. Neću ni Milicine, iako su duplo veće i 10 godina mlađe, makar me molili. Ende! 

2. Neću ni da im dahćem u slušalicu, što nije da nisam imala običaj, sa sve prenemaganjem, a u cilju da im isteram pare koje kad-tad moraju da daju

3. Neću da se osmehujem, namigujem i trepćem, kolutam očima i zabacujem kosu, neću ni da ustanem kada mi stranka uleti u radni prostor

4. Neću da dozvolim da mi se burek hladi čak ni u vreme kada nije pauza. Burek se jede vruć,masan i gde god da se zateknete, a jogurt pije ‘ladan. Dabome!

5. Za vreme pauze ne nadajte se da možete da me vratite na radno mesto, čak ni pod pretnjom tužibabisanja kod direktora. Vama srednji prst a direktoru ignor. Pauza je tu da sredim svoje misli, popijem kafu, izduvanim 2, 3 i mislim na višestruke orgazme i proleće kao takvo.

6. Neću da silazim do portirnice i da vas sprovodim, jer nisam ja ni poslovna pratnja ni pas vodič, nego sami da me nađete, sačekate i ne besnite što nisam u kancelariji. Imam ja pametnija posla nego da dočekujem zaludne stranke kojima se vazda žuri, i koji bi sve preko reda. Qr moj! Da čekate, nego šta!

7. Ako me zateknete kako telefoniram, da izađete iz kancelarije bez podpitanja. Možda imam hot razgovor sa budućim doživotnim vlasnikom mog zanosnog tela. (upisujem u podsetnik: nabaviti tablu sa natpisom: Do NOT masturb  disturb! a iznad nje otvorenu slušalicu – pametnom dovoljno!)

8. Na Qrcu vas nosam!

9. Ako me zateknete da se smejem sa mojom Milicom – da sačekate da se zaustavimo. “Ne valja se smeh prekidati” piše negde u Pelagićevom Narodnom lekaru. Smeh je lek. Smatrajte da sam na terapiji sve dok se i poslednje ki-ki-ki-ki ne oglasi. Kada je to? Kad te pogledam mrko.

10. Ako sam u toaletu, ne čekajte me u kancelariji nego ispred. Nije moja Milica dužna da gleda vaše njuške, dovoljno je što ima nas u firmi. A kada izađem, ne pada mi na pamet da se sa vama rukujem – upravo sam oprala ruke, dovoljan je klimoglav.

11. 10% jebote!?

Je l’ vidite sada šta sam sve radila za bednih 10%. Stidim se! Mnogo sam vas razmazila. Od sada ćete od mene da dobijete neprijatnost, empatiju, žmarce, opstipaciju, srednji prst a možda i batine. 

U potpisu…. 

rezignirana službenica!

PS More, da nije on meni ipak uter’o? A nije me ni pit’0 :( 

Živim u prosečnoj srpskoj porodici, sa tri generacije pod istim krovom i prosečnim brojem ludaka po kvadratnom metru.

Taj, sada ne znam da li je manjak stambenog prostora ili višak ludaka, prouzrokovan je naravno činjenicom da živimo tu gde živimo, da se od sise teško odvajamo, da koristimo penzionere da bismo kvalitetnije živeli, u isto vreme ih ubeđivajući da smo mi tu zbog njih, da nisu sami, da im se nađemo pri ruci, a čim dođe 10. i 25. u mesecu Ojhaaaa.. trčimo po penzijice na koje smo ovlašćeni i usitnjavamo na manje novčane jedinice. Realnost.

Ima i nas nekolicina kojima je nedovoljna i ta tuđa penzija, pa metodom sugestije dočepamo se i stanarine, pa to rabimo kao da smo zaradili, bez griže savesti i moralnih kodeksa, na razne gluposti zvane ‘rana, računi, obuća a nekada Boga mi i odeća, i to onda kada i vrapci prestanu da seru po nama, jer im se smučilo da vazda kenjaju na istom mestu, u isto vreme, po istom dezenu. I oni imaju standarde! 

E što smo imali muku neviđenu (a nije boles’) u proteklom periodu, evo još se tresem. (za’ebavam se, meni sve bilo smešno od početka, nego baba kad napravi cunami u svojoj glavi, spasavaj se ko može)

Stanari su nam otkazali, jer su ostali bez posla… Malo je falilo da uradimo ovo:

U današnje vreme naći fine stanare je prava retkost, priznajem.

Na svu sreću, tu mudrost, koja se ogleda u strpljenju, imaju samo starije generacije. Konkretno baba.

Postala je pravi profajler od kako izdajemo njen stan. Tačno zna šta neće.

Neće dve devojke, ima da “hajgaraju”. Neće dva mladića – “aljkavi su”. Neće brata i sestru – ima pola rodbine da dovuku i da “izjebendišu” nameštaj.

Svojom čuvenom rečenicom “Ovo je moje, i crkveno i mrtveno” stavlja se svaka tačka na dalju diskusiju. Poštujem.

Oooo agonije tih dana…

- Jesi dala oglas?

Jesam.

- Javi li se neko?

Neke dve drugarice.

- Teraj to u pičku materinu, mora da se bave prostitucijom.

Kasnije istog dana…

- Je l’ zvao neko?

Jeste, neki ozbiljan muški glas, rekla bih sredovečan čovek, traži stan za njega i ženu.

- Ma to bre neki hohštapler, hoće švalerku da dovodi, vidiš ti to? Da je neki normalan, do sada bi imao stan i za decu, slepac!

Zvala i dva studenta, dve studentkinje, baba neka za unuke zvala da pita, kumila, molila, ali C! Baba traži samo bračni par.

Prođe prvi mesec oglašavanja – ništa. Ni jedna kombinacija joj nije odgovarala.

Ok, jedan mesec bez tih prihoda može nekako da se izgura, nije baš oglavu da se gajba izda prvom ko se javi na oglas.

Novi šok - Najaviše smanjenje plata!

Pali se panik taster. Šta ćemo? Od čega školarina? Matura? Patike? Računi?

Sa pojavom panike počinje da raste i sistolni i dijastolni tlaK.

Sa pojavom pritiska počinje nervoza na svim nivoima i udara po svim generacijama.

Nekako me blago uhvati nervoza od babinog svakodnevnog zapitkivanja i teranja u pičku materinu svih koji se iole zainteresuju, a nisu bračni par.

Vreme curi, troškovi rastu, deca iskaju, baba kuka da nema, ja potvrdno klimam glavom, oni kolače oči… Pa se setim da ima i većih problema, konkretno u našoj bližoj familiji, bolesti neke bezvezne, i onda mi sve ovo padne u zaborav.

Pa šta ako nismo platili na vreme neke račune? Pa šta ako još nismo izdali stan? Pa šta ako će da smanje platu? Pa šta ako… 

Šta bre AKO? Pa ŠTA!?

Za sve postoji rešenje. Zatvor, plenidba, udaja, ženidba :) Mislim, zašto biti pod stresom zbog stvari koje ne zavise od tebe lično? Još ako smo svi zdravi?

Naravno, izdadosmo stan.

Pre toga smo ga skockali, ulickali, upicanili, može ladno da se jede sa poda i plafona. Čistije je sada tamo nego kod mene, bruka! 

I eto, rešismo se “teških muka” za koje realno znamo da nisu ni bile muke, nego trenutna neizvesnost, koja ne može da traje doveka.

A sve bi bilo mnogo lakše da se stvari na početku prihvate, stave u realne okvire, da se da još realniji rok za realizaciju i nema brige.

Ali… pošto ja važim za flegmu, nonšalantnu osobu, jebivetra, moje se mišljenje i stav odbacuju na jedan. Njihov izbor…

Ja se samo mudro smeškam…

Situacija je sledeća: Para u budžetu nema. Neko taj budžet mora da napuni. Neko = mi!

Nemoguća misija?!

Ni najmanje…

Ne treba tu neki veliki mozak da se smisli jedna prosta operacija.

125 gr mozga oprati i staviti na dasku… 

A ne! Nije to! Izvinjavam se… 

De sam ono stala!? Aha… 

Rekoše da ima osammilijardidvestaosamkomadvajestri državnih službenika, tako neka cifra, lako pamtiva… 

Nazvaćemo tu populaciju jednostavnim imenom – “X”.

Ako postavimo jednačinu X * Y = Z, gde je “X” broj državnih službenika, “Y” neto plata zaposlenog u bilo kom JP (javnom preduzeću), onda je “Z” – osnovica za oporezivanje. 

Uzmimo da je u javnom sektoru (zbog lakše računice) broj zaposlenih 50, znači X=50

Neto plata neka bude prosečna plata u Srbiji, što iznosi blizu 45.000RSD, dakle Y=45.000

Operacijom množenja dobijamo da je 50 x 45.000 = 2.250.000RSD

Dobili smo osnovicu za obračun poreza, koji će direktno ići u budžet.

10% od  “Z” je 225.000 RSD što je, teškog srca priznaćemo, malo za republičku, odavno ojađenu kasu. 

Ali, u javnom sektoru nema 50 zaposlenih, već, na svu sreću - 

osammilijardidvestaosamkomadvajestri!

Ako pomnožimo tih  osammilijardidvestaosamkomadvajestri državnih službenika sa 45.000RSD, dobijemo da je osnovica za obračun poreza na dohodak 360000009370350RSD, a porez od 10% na ovu osnovicu iznosi 36000000937035RSD.

Sada ćemo da dodamo tačke između, da vidimo šta smo mi to dobili

36.000.000.937.035RSD

Ovo je nečuveno mali iznos!

Ali… postoji svojstvo množenja koje kaže:

Koliko puta se poveća neki od činilaca, toliko puta će se povećati proizvod. Amin!

Ako činilac “X” iLi činilac “Y” povećamo DVA puta, onda će se i proizvod “Z” uvećati DVA puta.

Ako se “Z” poveća 2 puta, i 10% danka na plate državnih službenika će se uvećati 2 puta, te dobijamo sledeću solidnu masu para, koja direktno ide u državnu kasu. 

Kako to izgleda na delu…

Voila! Tačno 72.000.001.874.070RSD

Pametne moje glavice… koji je zaključak? 

Da, da… deluje nemoguće, ali je istinito!

Povećati plate u javnom sektoru DUPLO!

Jer imamo mali problem… gde da nađemo šesnaesmilijardičetristošesnajeskomačetresšest radnika?? 

Šta sve nisam radila ovih dana… neću ni da vam pričam, mrzi me. Završila sam jurcanjem za haljinom za veLku maturu moje kćeri prepametne…U želucu mi neka muka od svih krpica koje smo videle do sada. Da nisam u menopauzi, pomislila bih da sam trudna. A po poglavini, umesto da, kao svaka normalna Srpkinja, imam vaške ili perut – ja imam šljokice! 

I?

Da vas ja pitam…

Gde su tu emocije, ljubav prolećem nadahnuta? Sex neobavezni? Totalno sam izgubila fokus.

To što sam sva šljokičasta, a da nisam probala ni jednu haljinu a la Hurem, govori o paradi kiča koja vlada ovih dana u svim butigama. A cene prava sitnica, po puna kesa zlatnika… za početak.

I eto, opet ja o ‘aljinama, kao da su mi svrake popile mozak, kao onomad mom kolegi koga je napala svraka i napravila mu haos po sred tintare, pa od onda ‘oda lud ulicama grada Čikaga…  Ali, ako se setim, on je lupetao gluposti i pre svrake, pa u ovom slučaju ova narodna krilatica što bi se ‘no reklo ne ide da se meĆe u kontekst ovog ničim izazvanog posta od strane jedne od mojih višestrukih ličnosti.

Hm!

Mene ne  zanimaju svrake i ‘aljine!!!

Hoću bre da se zaljubim, al’ pošteno, noge da mi klecaju. Zubi da mi utrnu od ljubakanja! Stomak da mi proradi, leptiri da mi izlaze na nos i na uši! I na doope ako treba, samo neka se pojave!

Ja milineeeee…

E to sam u stvari htela da vam reČem… Sve drugo nema smisla…

Ja ovo puštam u etar, ko zna… možda se pročuje, pa navale neki mužjaci sa viškom testosterona, visinom od 190 i težinom od minimum 100kg, koji bi da udare na moje nejako telo od 95 kg i visinu od 158… E, to bi bila poštena bitka.

Rekoh li ja emocije a mislim na sex?

A evo šta je rekao jedan na temu „Zašto kažeš ljubav a misliš na seks?“

1 – „Mislim da to nije princip vec nacin dolazenja do zeljene stvari. Neko to radi kupovinom cveca(prefinjeni), neko izlivima neznosti(lukavi), a neko direktno(sirovi). Svi smo isti u pitanju je samo stil!“

2 – „Pa ja to koristim jer sam primetio da je neuporedivo teže ženu odvesti u krevet ako joj pricas o zameni homokinetičkog zgloba na golfu.“

Oh Mon Dje… Bi fokusD, Bi fokusD..

Ubih tigrastog komarca! Biće da je to neki znak… za nešto… 

PS Večeras sam po prvi put u životu skinula brkove (genetikom nasleđene od prababe Ilinke, mudre i premudre Crnogorke).Doduše ne sasvim. Hm-hm…Lepo kažem da moram da se fokusiram… 

PPS Prababa mora da se u grobu prevrće sa sve bundom od astragana i kockama šećera po džepovima. Evo, već je zamišljam kao šećernu vunu….  

Vazda se o popovima u narodu i u nekim medijima pričalo da su lopovi, al’ za popadije nisam čula ništa, osim za jednu, pre neki dan.

Kažu lepa+popadija+dobila državni posao. Prva misao pade mi na ovu našu, skoropridošlu popadiju, al’ po nekim mojim merilima – nije lepa.

Pogledam sliku, utvrdim činjenično stanje – nije naša.

Šta će popadiji posao pored živog i aktivnog popa, jasno mi biti neće ni u naredna dva života, ali to je sigurno zato što ja nit’ idem u crkvu, nit’ se Bogu molim, nit’ me mnogo briga kakve su popadijine obaveze prema sveštenom licu tj. njenom zakonskom jebaču… 

Ovo je uvod, popadiju ostavljamo po strani neko vreme… da se ‘ladi…

http://vukajlija.com/popadija

Najavila koleginica da putuje u Beč, da joj dupe vidi put, ili Bečlije njeno dupe… Kako god, ostavimo i dupe po strani…

I tako, svi saznadosmo da se na put ići mora, po cenu života evra, šilinga, neke valute strane..  eLeM… 

LM…LMLMLM… devizedevizedevize

Elem… prihvatimo se popadije ponovo… 

Naša popadija (koja nije ni lepa, ni zgodna, a ima državni posao, znam! znam! ponavljam se…) odnese ovoj putnici namernici neke evre, da joj tamo u belom svetu kupi Mocart kugle. Naizgled ništa čudno. A opet, nije i da nije…

Sve mi se čini da je time prekršena jedna od ideja svake vere: ne bahatiti se, biti skroman, smeran, neupadljiv, bogobojažljiv, pokoran… al’  mora da ima tih kodeksa još, nego sam ja ateista, pa i za ovo što sam nabrojala mučila sam se po’ sata…

Kontam, popadija je, nema vremena zbog silnih parohijskih i državnih poslova da bude obaveštena da tih kugli ima i kod nas, a opet, mota mi se mota po glavi  da je glupo da se daju evri da bi se zadovoljilo dupe marcipanom bečkim. Na kraju krajeva, ko sam ja da sudim, i o tuđim novcima brigu vodim…

Ali, ako ja ne sudim, neko mora… Bog, pop, sudija, lažni svedoci, narod… vi, blogozajednica, Sabor crkveni…

Zbog čega na sud!?

Eeee….

Zbog voska! 

OkleN izlete ovaj vosak pitaju se vaše premudre glavice znate-već-čega

Spontano odabrana slika iz kućne datoteke

Sada vas pitam, čisto informativno.. Šta znači kada se na novčanici od xy evra nalazi žuti vosak?

Nosi li to popadija po džepovima sveće upaljene, pa se (logično) istope od temperature, ili trenja, nekog nepoznatog samosagorevanja, ili je to neki znak oZgo…

Jes’ da mi je prvo palo na pamet da je to topljenje sveće prouzrokovano nailaskom valunga u datom trenutku, dok se sveća, kao što svi inače i radimo, nosi u džepu u slučaju nestanka struje… ali, šta ako nije!?! Šta ako nije… 

Znači li to da je neko od vas častio popadiju Mocart kuglama?

I… gde sam ja u toj priči, kada svi znate da obožavam slatkiše, a? A!?!

I dok tražim na netu sliku popadije neke, naletim na ovo… 

http://www.novinar.de/2011/03/16/svetlana-stevic-nova-otkrica.html

Odatle i  ovaj prikladni naziv posta…

Ukradoh naslov, a ne trepnuh… e jesam đubre matoro!

Opštenarodna konkluzija: 

Popadijama obavezno kontrolisati džepove, tašne i ostale pregrade, da se ne zapale! 

… nit’ pidžame u komodi noćnoj…. 

(prikladna muzička podloga)

Oj-ha!

Da nemam ona dva para za „kod lekara“, tačno bi me strah neki uhvatio. Da se brukam, gologuzankom da me zovu, ko zna kakve bih još epitete pokupila… 

Pre neki dan pričamo moja Milica i ja o brojnom stanju gaća. Suma sumarum… koliko god ona da ima novih gaća, obrni, okreni.. ja mogu na taj broj da dodam samo 2. Eeeee muko moja… 

Moja Milica nosi nove gaće u tašni (uz uloške, durex i najlonke), tako valjda radi svaka prava žena.

Uhvatim se za sise – žena jesam! Pogledam u tašnu – prava nisam!

Pu!

Kontam…

Ako me strefi nešto u toku posla, sa onim izanđalim gaćama (iz kojih, ne znam ni sama kako, iskače milijardu nekih pokidanih gumica, i vrište „Buuuuuu!“) mogla bih da podarim ekipi Hitne pomoći 15 minuta smeha.

I babe imaju bar 7 pari novih gaća, za ne daj Bože.. jer svaka baba ostaje minimum 7 dana u bolnici. 7 dana – 7 pari gaća… iskusno.

Blesava moja cimerka otkri mi tajnu, duboko skrivenu.

Kaže… i ona nosi ofucane gaće!

Po stepenu ofucanosti se nekako gađamo. Koja gumičica gore dole, da onako štrči mimo ruba … pa šta!? 

Daje ona meni Uputstvo:

„Ako ponovo padnem u nesvest, ti pozovi Hitnu, i reci da ne žure, a ti me u međuvremenu presvuci, a stare gaće baci/zapali/obuci. Ni živu da me nisi ostavila u gaćama u kojim sam. Ako ti nije teško, imam i vlažne maramice pa malo…“

ALo! Alo! Milice!

Drugarice jesmo, koleginice jesmo, ali intimne toliko baš i nismo! Odjebi!

 

Sluša nas ova skoroudata… pa se zamisli.

Kaže, od kako se udala, jebe joj se koje su joj gaće na dupetu. A udala se pre 3 meseca. Ili ima čitavu „garnituru“ gaća, što je tradicija svake mlade u Srba, ili šeta gologuza po avliji. Nije red da pitam, mlada je, i ako šeta, bar ima dobro doope! 

Ja volim taj, nazvaćemo ga „ležerni“ stav kada si u svom domu… Vikende provodim u pidžami, prija mi ta komocija, ventilacija, nesputanost pokreta..

Ali, opet ali… i pidžame mi nešto izbledele, retro style..  Što je rekla jedna moja drugarica, zlobnica po opredeljenju: „E, što se ne zapali neki stan, ili rokne zemljotres… pa da vidim ja te fine gospođe i te mudonje na stepeništu u onome u čemu spavaju, a ovamo mi glume nobles.. Zato ja UVEK imam lepu spavaćicu, pidžamu, bebi dol… da puknu od muke!“  

Šta ti je ženski mozak… Navidan na „Lepa sam od 0-24″… 

Dopada mi se ta vrsta razmišljanja „šta bi bilo, kad bi bilo“… vredi razmišljati u tom smeru, da ne pukne bruka. 

Čuvam ja tako neke fine spavaćice, od kojih sam svojevremeno ludela u krevetu, misleći da me siluju i dave,  kada se onako cele obmotaju oko mog zmijskog tela… I, dok se isčupam iz kandži spavaćice – stigla zora! I tako, pod stresom idem na posao, a sve se osvrćem u strahu da me ne prati… Strah je čudo. 

I to sam htela da vam kažem… Stigo dan D… 

Inače, kako ste? 

PS… Pitanje je samo retoričko, naravno… ;) 

Fin neki čovek. Stvarno fin. I vaspitan. Čak i lepuškast, ima ga (reklo bi se po sliKi) šta i videti, zgodnoća jedna (mada ne znam od kuglanja da l’ to tako može, ili je u pitanju genetika). 

Pokušavao je na mali milion načina da me ubedi da treba da popijemo kafu, ispričamo se. Kaže da sam „normalna“ (!?), da me ništa ne obavezuje osim te kafe, eto, ima želju da se vidimo a ja mu zaličila na Deda Mraza. 

Ispričao je on još hiljadu gluposti a vezanih za mene lično. Svako ima pravo da nekoga doživi i ovako i onako, a on me doživeo kao finoću neprskanu, dobru dušu, odličnog sagovornika, na trenutke čak i duhovitu… 

- Oli ti meni čoveče da daš telefon, da ti ja reČem jedno dve tri, pa da stavimo tačku na tu imaginarnu kafu, jer ja nemam baš puno vremena za ispijanje i utucavanje vremena sa anonimusima?

Slagah. Vremena imam, al’ želje nemam. Al’ to on ne mora da zna, fin je čovek, nije zaslužio da ga izlažem neprijatnostima i tako… dade mi broj.

Jedan razgovor bio je dovoljan da shvati da nemam ama baš nikakva interesovanja sproću njega, pa me ostavi na miru neko vreme.

Javi se povremeno, čestita šta je za čestitanje. Čak mi se uredno javio kada je kretao u Libiju na neki privremeni posao, ja mu poželela dobar wi-fi i tako… 

Od kako se vratio iz inostranstva, nešto se nismo ni čuli ni dopisivali. 

Pre neki dan stiže poruka:

- Pozdravljam te, ali sada malo drugačije… R.

- Da se nisi oženio? :)

- Kako si pogodila? Pa ja te čekao i čekao, ali ti si baš bila neozbiljna :) Možda si propustila nešto lepo, a možda si se i spasila :)

- Bez dileme – spasila :))

- Uh! Ali ako ti tako misliš – no comment!

- Eto, da sam ja (kojim slučajem) ta izbaranica, ti bi sada sms-ovao sa nekom drugom.. Cok, cok, cok… glasno negodujem!

- Hehe, ja sam ipak veran muž i kao što vidiš, nisam te pozvao da se vidimo, već da ti kažem da sam se oženio. Nismo neprijatelji pa da ćutimo.

- Da li to treba da znači da JA sada mogu da VAS zovem kad god mi padne na pamet? :D

- Hehe, da smo se upoznali i postali prijatelji, naravno da DA, ali ovako naravno da NE, jer sam sada oženjen čovek, a uz to i ozbiljan, ma kako to tebi izgledalo.

- Eto, o tome ti pričam. Sa mnom se dopisuješ bez ženinog znanja. Da sam na njenom mestu, ja bih te sada ostavila bez pardona :)

- Pišem, ali ne flertujem, i ne udvaram ti se, već sam ti odmah rekao da sam se oženio što nije ništa loše. Ali ok, onda ti se više neću javljati.

- Tako je jedino logično :) Sve najbolje :) 

- Hvala.. takođe :) 

I, ja ostadoh u čudu.

Hvali li se on to meni?

Treba li ja sada da patim? Krokodilske suze da ronim?

Vene da sečem, o kanap da se kačim?

Šalje li on to meni poruku kako je uradio nešto bitno u životu, a ja kao nebitnik sada treba da se osećam mizerno, jer sam tu gde sam, ista meta, isto rastojanje?

Možda da sam loša, da nisam za „prirodni odabir bračnog partnera“,  svašta mi pada na pamet, ne znam ni zašto razmišljam o tome…  

Poooojma nemam šta je hteo. Što bi rekla jedna moja drugarica, moŠ me jebat, al’ pameti nemam!

Da nema taj lepi običaj da se u poruci „potpiše“, ne bih ni znala ko mi je šalje. A onda bih okrenula broj, naravno u nedoba (Dnevnik RTS1 u 19:30), i naravno da se ne bi javio, i ostala bih uskraćena za najnebitniju informaciju u svom životu.

Ovako, razmišljam šta je on u stvari hteo da mi porukom prenese.

Valjda da sada ima redovan seks… 

Biće da je to.

Možda sam sada mogla da budem srećno udata, ili nesrećno, ali jedno znam… Od tih mnogo finih treba bežati i ne osvrtati se :) 

Ovo sam mak’la sa nekog bloga, nek’ me tuži, para nemaM!

Sve što mi se dešavalo u proteklom periodu su neke lepe i bitne stvari.

Žensko dete mi prvo išlo na neko međunarodno takmičenje u Moskvu. Osvojila neku diplomu, samo da me nervira, nabija komplekse  i maše ispred nosa :) 

Dečja posla, ja ćorava, pa i ne vidim šta piše. Rekoh „maši, maši…  to kod majke može, aj’ da te vidim kod muža jednog dana“.

Prtz! Pa nek se misli…

Ako ne bude nafrakana po 24h, sa noktima dugim kao kosa u Zlatokose, ako ne gura prst u usta posle obroka i ako ne pegla kosu na „opasna“, jebala te diploma da te jebala baš…

Ali neka, neka se ona edukuje, to kažu tamo negde u inostranstvu može i da se isplati, pa kad jednog dana dođe majki u posetu sa unucima Johnatanom, Samanthom i Ana-Marijom, mužem nekim bledunjavim anglosaksoncem, tu diplomu može da pocepa, jer je osvojila na takmičenju iz ruskog! To ti pričam!

Da je sreće, pa da se uda za nekog Valerija, Serjožu, Aljeksandra pa i da joj kažem Bravo ti ga mala! Ovako… neka, maši, maši… ništa ne škodi, a čim ne škodi, prija na ovu sparinu.

Vauuuuuuuuuu Baćuškeeeee….

Matura prošla za 10 što se stajlinga tiče, slike da mi da neće, kaže „Šta koga briga, moja matura – moja stvar“ – Dobro de! Idupič!

Najbitnija stvar je u stvari ta, da je ta ista mala, koja i dalje tvrdi da je moja (!?!) upisala ETF i da je ušla na budžet, onako glat i uštedela mi para ovoliko… 

Ovoliko mi uštedela! 

Jebo mater, ja tako bistro stvorenje, čak i uz veliki moždani napor u trenutku instaliranja genetskog materijala u moju „rodilicu“ ne bih mogla tehnički da podržim. Nemam tools (alat) – taj za mozganje. 

Pošto tvrdi da je moja, ja dete ne želim da razočaram, prihvatiću je tako pametnu, ko sam ja da tvrdim da nije moja ako papiri kažu da jeste. Bar ću imati razlog više da se hvalim u kraju, firmi, po rodbini. 

Sin završio drugu godinu blejanja na Megatrešu. U roku. Da nije, njega bih se odrekla preko novina, iako sam 100% sigurna da je moj. Lenj, spavalica, voli da krka, da mu se tetoše, da điha po drugima i da misli da to tako treba jer je on BogOtacIŠtaKojQracImaDaSeTuBečimoIPečimo, majkin BikKojiSediiIgraWoWAjdeBre! 

Koleginica, kad sam joj rekla da je završio II godinu u roku, samo je prokomentarisala „Klasična štreberčina“. Čak je i njemu bilo smešno. Srce i duša majkina… nek se igra dete, štaŠ…  malo faks, malo komp #tojeSrbija

Šta vam još nisam rekla… a da! Proglašavam bankrot! Da smo mi živi i zdravi… što pa i mora da se jede svaki dan pašteta i popara!? 

U skladu sa proglašenjem bankrota, moram da vas obavestim i sledeće. Sve mi kolege odoše u Grčku, prst ovaj, prst onaj, ostrvo ovo/ono, ‘oteli, moteli…  MetNem prs’ na čelo… ma idem i ja na to letovanje. Na taj prst!

Ne, neeeeeeeee… Ne na taj! Na ovaj!

Šta je još bilo …

A da! Izujedale me buve! Kake buve pitaju se vaše premudre glavice-znate-već-čega?

One što đipaju u vis i što ostavljaju fleke po nogama posle ujeda, danima.. Izgledala sam kao Jagodica Bobica.

Eeee, do skoro mi je bio samo sex u glavi, a sada i buve.. Eto kako se menjaju prioriteti u životu – preko noći.

Kažu da buve idu na mačke.

Vama sam ovo rekla u poverenju, naravno.

Nego, da l’ okolo da pričam da sam mačka ili smem da priznam da su me izujedale buve? Imam tu dilemu, sa drugim vas više ne bih gušila.

Bilo je to sve za večerašnje izdanje. Hvala na pažnji. Laku noć.. 

PS I nervira me ovaj WordPress, stalno nešto menja, dok poVatam konce, oni promenili još dvatriput izgled sajta. Ima i nas tradicionalista. Da se ta činjenica uzNe u obzir! 

Na odmoru sam! Od čega odmaram, pojma nemam, ali, kad svi koriste to pravo, ko velim – dUzNem i ja, jes’ da sam godišnji za ovu godinu uveliko okrnjila, spajala moguće sa nemogućim, uspavljivala se uglavnom, jebavala ale.. ali ostalo još, pa da se ne baci…  

Ne koristi se odmor samo da se negde putuje, nego i za neke normalne stvari – da se duže spava, da se kasnije leže, da se pije pa da se zorom povraća, da se ispoštuje familija, prijatelji, kumovi… Za svakoga da se potroši bar 1 dan, da se ne zaboravite… 

Elem… 

Narednih 10 dana sam isplanirala neke posete, izdogovarala neke kafe, što sa poznatima, što sa nepoznatima… valja se radi balansa u Kosmosu… 

Sjeba me kiša u ponedeljak, iz kuće nisam provirila – računam propade dan. 

U utorak sam bila na jednoj kafi, sa jednim mnogo finim čovekom. Pričah ja vama skoro o jednom takvom finom…

….da od takvih treba da se bega. E pa i bila sam u pravu. Zaključićete sami… 

Idealni uslovi za izlazak na kafu, druženje opušteno uz smeh, lake doskočice bez poskočica… nije red, prvi put je, pa da se čovek ne prepaNe…  

Ispričasmo se kao da se znamo, malo o deci, malo neobavezno …

 A on baš pričljiv.

Imam tu širinu, kako bih vam rekla, da pokušavam da shvatim neke životne situacije, razvode, prevare, krizu srednjih godina na obe strane… čak i krizu identiteta.  Možda ta širina ima neke veze i sa mojim horoskopskim znakom (vaga), jer kažu da vage umeju da slušaju svoje sagovornike. Tačno. 

Izašla sam iz čiste radoznalosti, kao što to uvek i radim, onda kada procenim da takva vrsta izlaska ne može da me ugrozi fizički ili pomeri emotivno, psihički, da sagovornika mogu kontrolisano da držim na distanci, da se ne kreveljim i cerekam kao napupela tinejdžerka, već da budem suzdržana, da se ne istrčavam sa komentarima bržim od jezika i tako..

Znači, izašla sam sasvim sigurna u sebe, u to da ČAK i ako se nenadano pojavi neka hemija (što je ravno statističkoj grešci) da to odmah anuliram iz više razloga:

1. ne živi u Beogradu

2. ne verujem u veze na daljinu

3. nije mi baš zapelo da putujem po varošicama i gradovima ne bih li se ogrebala za snošaj

4. sve i da ima zlatnu patku, takve postoje i u metropoli – znači manje km – više seXa 

5. ima još, mrzi me da nabrajam…

Koliko god da se on meni dopao (a jeste), Bogu fala te ostadoh pri čistoj svesti i zdravoj pameti, jer po intuiciji i ličnoj konkluziji, nešto tu ne štima… 

Nekako stade dobar deo njegovog života u tih 120 minuta.

O deci koja su uspešna (evidentno uspešna), o svojoj nekoj karijeri uspešnog sportiste (i danas je aktivan, što kao trener, što kao igrač), o razvodu, o nekoj vezi, pa još o jednoj vezi (trenutnoj)… 

Ta neka njegova trenutna bolja polovina (pametna, mladolika, ‘vaka, ‘naka, na sva usta hvaljena, pa mi bi neprijatno što nisam ni cipele da joj brišem) nema pojma gde je on trenutno. 

Ishvali on nju kako je ona posvećena, mirna, divna, imaju o svačemu da prozbore po koju, verovatno i da se seXaju na milion raznih načina, kao što Nadalina muti jaja, taj deo mi je prećutao, ALI… 

Ona je nekako suviše mirna, tiha, stabilna, mirna luka, žena bez ispada u glavi i na delu, a on je i dalje pun života, ludovanja, oseća se mlađim nego što izgleda,  puca od snage, u kondiciji je (što je evidentno takođe) i da bi ona bila super – da on sada recimo ima 65 godina.

On je ne bi menjao.

Divna jedna žena tako za starost pustu.

(WTF!?!)

Pustim ja (bez komentara) ovu glupost da izađe iz objekta, napravim se kao da nije ni izrečena, ali mi se nekako želudac napravi u čvor. Pa se mislim u sebi – kako ga bre nije sramota? I kakav je to muškarac? Čuva nekoga za starost, a švrlja okolo pa šta uvati? I iste sekunde popi minus kao vrata – za neljudskost.

Zašto nisam komentarisala? Jer on nije ni izrekao da bi da je menja. To sam sama zaključila. Možda i grešim…

Fakat je da ima sve atribute pravog muškarca.

Da sam sa njim izašla da bih ga na prevaru odvukla u jazbinu, sada vam ne bih ni pričala o ovome, nego bih ga zaskakala svako malo, sa posebnim osvrtom na njegovo dupe i fantastična ramena (awwwwww), nego izađoh nekako neplanski (dogovor je bio za sledeću nedelju), računam – ako počne da smara, izmisliću nešto, lagati bar umem, prestala sam više i da crvenim :)

Kad ono dasa, ali – ljigavac. 

Sada tu ženu (mukicu) zamišljam kako sedi u 4 zida i čeka da se ovaj pojavi, da mu se obraduje, da mu postavi sto i da ga pita kako je prošao u Beogradu na nekom zakazanom tretmanu. A on sedi sa mnom i blebeće.

O glupostima.

O nebitnostima.

O njoj.

O onoj pre nje.

O bivšoj ženi. 

Pa prijateljE… nije to lepo. 

Rastasmo se prijateljski. Ali sa nekom gorčinom u vazduhu…

I istera me iz pameti to razmišljanje o muško-ženskim odnosima. O nekom fer odnosu? O nekom poverenju? O iskrenosti, posvećenosti, sebičluku…

Kamo taj fer plej? Ili bar tajm aut dok promeniš postavu.

Ne razumem… 

Dobro je što sam sama. Bar nemam te muke.

A opet… Kada ništa ne znaš, ne može ni da te zaboli.. i tako se vrtim mislima u krug i ne mogu da shvatim neshvatljivo, pa sve mislim kako starim da sam gluplja, da obraćam previše pažnje na sitnice, na neke abitnosti dok mi život prolazi ispred nosa…  

Poslao mi je sms. Potom još jedan. Odgovorila sam na prvi. Šturo. 

Izvodim neku računicu ovih dana, šta sam dužna, kome, koliko, gde mogu dugove da reprogramiram, pod kojim uslovima… Da sam jedina, nekako bi me uhvatio strah, ali ovako ne dam 5 para…

Ne zato što neću, nemam!

E tugo moja, živote moj jadni i bedni, zar u 50 godina da živim kao pseto, emotivno i duhovno slabašna, mentalno posrnula ženo/majko/i/kraljice!?!

Sve i da mi taj reprogram kod Infostana daju na rate, ja to ne bih mogla ni seksom da otplatim, računala sam.
Kažu da je pojeftinila 3,14čka… 500 dinara komad !?! 

Da se prTZam od sada pa do kraja života, ne mogu da otplatim Infostan i kredite, realno :)

I, kao što rekoh, to nije toliko ni bitno. Bitnije su mi one stvari koje mi krepe dušu.

A situacija je trenutno sledeća:

Putovanja bez.

Seksa bez.

Parfema skoro bez.

To li je život, majku mu?

Kako reče jedan… „Sve se nema, a po dva bubrega se furaju… „

Sećam se one idijotkinje premudre ministarke koja je predlagala da se stanovi prodaju, porez državi da se plati. MenE mi malo glupo da prodam stan radi 10 dana brčkanja u nekom toplom moru.

Za seks bih još nekako i mogla da se nategnem (bez da prodajem stan), ali šta ću grdna za parfem!?

Infostan neka sačeka.

Kredit može da se refinansira.

Ohoho! Vidim li ja to svetlo na kraju tunela?! 

Svetlo na kraju tunela!

Vidim Qrac!

Figurativno!

OkleN mi pare!?

Znate li da volim poklone, naročito bez povoda!? Znate li da umem lepo da se zahvaljujem? Umem i da se osmehnem, trepćem takođe bez povoda… 

Valjda ste do sada shvatili o čemu vam pričam i u kom smeru vodi ova interakcija? Naglasak na AKCIJA!

Evo vam i slika, pa kupite šta vam je najisplativije…

Iskreno vaša i samo vaša Labilna (pri čistoj svesti i zdravoj pameti), narušenog zdravlja i finansijske konstrukcije.
#Ljubav

PS Računam na vašu empatiju i međusobnu koordinaciju  #LoveIsInTheAir

Jebeš mi mater (ovo je dakako figurativno), sedim nešto i razmišljam. Stižu neka teška vremena. Smanjenja plata, poskupljenja dažbina, otkazi, Qrci, palci… a meni se vazda jebe. I to ne samo figurativno ;)

Sve što smo mogli da umanjimo, umanjili smo. Pakete za mobilni, godišnji odmor, odeću, obuću. I kada kažem da smo umanjili, ne znači da sada svi nosimo minić! 

Ni baba!!!

Sve što smo mogli da proširimo, proširili smo. Sada kupujemo deterdžent od šestopedesetosamipokila, omekšivače od petiljadalitarapluskesugratis, wc papir od iljadudvestarolnitroslojnihnegošta!

Sledeće za proširenje je garderoba. Nikako da smršamo aupičkumaterinu!

 Al’ zdravlje na usta ulazi, te generalno možemo da zaključimo da smo mi jedna prilično zdrava familija. Neka tako i ostane, pu pu puuu da ne ureknem! 

                                                  Zdrava porodica – temelj zdravog društva                                                                Podnaslov – Da trčimo more kroz pšenična polja, jašta! Svi!

Kažu da su na konju oni koji se prvi snađu u nadolazećem haosu.

Ovo sam makla sa http://www.wrangler.com ofišl sajt!

Rešila sam da budem jedna od prvih snađenih. Mogu ja to. Pomirljive sam prirode.

Jebeš ga, obrni, okreni, nešto u životu mora da te jebe.  Bolje onda da me jebu ekonomske mere, nego neka zadrigla budala sa kamarom para. E, sad nisam baš sigurna da li je bolje, ali jeste logičnije…

(dramska pauza…. )

…valjda…

Elem, dok mere jebu mene, ja jebuckam ekonomiju. Pa tako sada kupujem cigarete na Buvljaku, bez akcizne markice, ili sa markicama naših bliskih suseda Republike Kosovo, Kraljevine Grčke, Kneževine Moldavije, Boga oca pitaj odakle sve ne….

http://misterije.info/wp-content/uploads/2013/02/nacisticki-uranijum-za-japan.jpg

Ko zna kakva govna sada pušim, al’ pušim. I, ako računamo ekonomiju – jebem se! Eto, već sam snađena!

Jadi me snašli….

Nego da me ne uApse posle ovakvih izjava… Računam na vašu svesrdnu pomoć u svedočenju oko moje sužene svesti, prirodne neinteligencije, poimanja realnosti kroz slomljenu prizmu svakodnevice, laganja svuda i na svakom mestu, bez obzira na pol, uzrast i versko opredeljenje do otcepljenja! 

I ako ja sada uopšte znam o čemu sam ‘tela da vam pričam… Ali o ovome nisam, sigurna sam.

E, da.

Onaj vragolan što čuva onu „za stare dane“ svako malo izjavljuje neke nebuloze. Valjda misli da sam žena bez mozga.

I u pravu je.

Štalimikojikuractrebadasevazdasmaramsabudalama poooojma nemam. Biće da je to neko psihičko oboljenje izazvano sveopštom krizom globalnih razmera. Ali, ja mozga nemam, pa me baš briga. Mislim i živim od danas do sutra.

Ne znam ni šta ću ujutru da kupim u pekari za doručak.

Aha! Lažem!

Pirošku za 55 rsd.

Bahatnica!  

More Labilna jedi bre… ma jedi bre…. 

Pst! Da zucnuli niste! 

Nešto sam ovih dana intenzivno opsednuta – umesto seksom, tornadima! Mora da tu postoji neka podsvesna povezanost, ta sabijena energija koja preti da implodira ili eksplodira… raznese, ojadi, unesreći ili da se možda nekome i posreći…

Gledajući desetak snimaka tornada, sve mi se čini da imamo nešto zajedničko. Tu neku moć da pokidamo šta nam dođe pod ruku…

Ah taj seks… 

Ah ta priroda…

Izgleda da nas danima šamara iz nekog razloga.  Ja bih lično volela da me neko pljesne po dupetu, onako senzualno, ali nikada nije bilo preče moje dupe od meteorologije, pa neće ni sada. Sažaljevam slučaj, strpljenja malo… doći ćemo i do dupeta u dogledno vreme.

Dakle, kao što vam je poznato, tamo „preko bare“ tornada imaju svoja cenjena imena.. od A do Z. I nekako se čini da je lakše ako kažeš da te je strefila Katrin, ili da te je pokid’o Antonio, nego tornado/uragan/orkan. Kao šarena laža, varalica, lilihip…

Ovaj dasa se prikazao negde u blizini Sombora… 2010.g.

http://www.youtube.com/watch?v=j6xseA8nBps

Jebo majku … tornado…  (on)

aaa nije pravi tornado (ona)

Kao što red nalaže… kumovi da budemo, predloge da dajemo… to se od nas „blogera“ očekuje, pa da ne izneverimo naciju. Ja nešto kratko mozgala o imenima pa uzela tastaturu u ruke, da ovekovečim!

Anđelija  Aranđel

Bisenija Bogoljub

Veselinka Veroljub

Grozdana Gvozden

Dobrila Dragutin

Đurđija Đurađ

Emilija Evgenije

Živka Živomir

Zagorka Zvonimir

Ivanka Ilija

Jefimija Jordan

Kosanka Krsta

Lidija Luka

Ljubinka Ljubodrag

Milica Milomir

Nataša Novak

Njegovanka Njegomir

Ognjenka Obrad

Petrija Prvoslav

Roksanda Rođa

Stanojka Srbivoje

Tatjana Toma

Ćana   Ćirilo

Ubavka Uroš

Fiona Filip

Hristina Hristan

Cojka Cvetko

Čedomirka Časlav

Džanarika Džiber

Šumadinka Šumadinac

Dodajte ako negde fali, napišite i vaše predloge. RHMZ će sigurno da nas obraduje poklonima u vidu kišobrančića, kabanica, protivgradnih raketa, zidnih kalendara, hemijskih olovaka i blokčića…

I za kraj… dupe!

Dupe!

E baš tako! 

Ovo se odnosi na onaj deo o smanjenju plata i penzija. Straše nas evo ima par meseci… te smanjiće „ni dinar preko 10%“, pa onda 10 i 15%, pa iznenadnih 25% (dojavio Kurir), pa 10 i 20%…

HoćeL se dogovoriT o nekoj razumnoj cifri ili će ovako da nas prže još koji mesec, sve dok neko ne precrkne od straha, nervoze spontane ili dijareje!? 

A bre, bre…. neozbiljno je to.

Sada crkavamo od straha do ponedeljka. Da li će biti 5, 10, 15, 20… kao da igramo žmurke jebote!

Realno, zabole mene baš taj kar, ja sam u govnima još od prošle ili pretprošle postave. A ništa mi nisu oduzimali od plate do sada. Sama pala, sama se ubila.

Al’ što ove penzionere svako malo cimaju?

Pa kakva je to država kada o nejači ne može da brine i da je zaštiti? Od beba su uzeli neke novce!?! Što bi narod rekao „oteli mu od sise“. 

I šta se ja sada kao čudim što će i od starih i bolesnih… Valjda su rešili da ih izmore glađu i bez lekova, e sve ne bi li smanjili davanja iz penzionog fonda, jer penzioneri su marva, teret, nepotreban trošak, rupa bez dna

I struja kanda rešila da zabiberi, a zna se šta sve ide još uz struju… ulošci, šljive, bojleri od 50L, svemirske stolice, kineski med, japanska prepeličija jaja i muda od labuda! 

Volim taj uređeni sistem. Gde svako primi do balčaka.

I nema posle da se žali.

„Jesi primio?“

- „Jesam“

„Je l’ primio i onaj do tebe?“

- „Jeste“

„A onaj pre tebe“

- „I on“

„Eto!“

Tako se valjda prima redno i u EU, tamo prima i muško od ženskog, i muško od muškog, pa zašto takav sistem ne bi funkcionisao i u jednoj politički korektnoj zemlji na brdovitom Balkanu?

Kada smo primali metke ćutali smo.

Kada su padale bombe ćutali smo i primali.

Hoćemo li sada da ćutimo drugovi i drugarice!? 

Jašta ćemo!

I da ga primamo svi redno, nego šta!

Nema više zajebancije sa sistemom!

I to ti pričam…

Moreeeee… Has mo kar so…

Pamtim i neka srećnija vremena… Ne tako davno bila sam empatije BEZ.

Babe sa po dva zembilja u rukama, plačljive bebe i mala deca, školarci sa rančevima kao za kampovanje, mogli su da ošture čekajući da im ustupim mesto u busu.

Stojite! Pa šta!? 

Logičnije je da stojite vi, nego ja. Shvatićete to kada budete na mom mestu, tj sedištu. Nema tu puno filozofije. 

Ona filozofija koja mene ovih dana izjeda je smisao života koji se sveo na to da … hm, da nađem mesto u busu!?!

Od kako sam ukrstila mač sa trombom i venama, sedeti se mora. A osedeti baš i ne mora zbog toga…  

Prođe mi dobar deo životnog veka u nekoj suludoj borbi za slobodnom stolicom, kao da je direktorska jebote, a ne obična, smrdljiva i/ili bez mebla, pa mi se dupe upali kao da na žaru sedim. I ko će jednoga dana (kada nađem dečka) da mi opravda sve te čireve na dupetu!? Neko iz mase!?

I zato, evo par saveta za određene uzraste:

Za BABE:

Da su babe poželjne u poslepodnevnom špicu, to bi javili u sredstvima javnog informisanja! Kao što javljaju za elementarne nepogode, sušu, vrednost evra, otkup malina… 

Savet: Ne izlazite iz kuće pre 7 i posle 16 h, merite pritisak, šećer, sadite cveće. To neće da vas ubije, ali ako kročite u bus…hm-hm…. imam par ideja! 

Za BEBE!!!

Da prestanu da podvriskuju i histerišu, hvataju se musavim rukama za rukodržače i cmizdre što ne sede pored prozora. Najbolje bi bilo da nauče same da se hrane, čuvaju i presvlače. 

Savet: Na tv-u u jutarnjem špicu daju divne crtane: Keba Kraba, Sunđer Bob… Tata Brada… šta čekate!? Daljinski u ruke! Naučite da se zabavite sami!

Za ĐAKE!

Koja bre to škola RADI do pola 5????

Kući posle škole da se ide, a ne roditelje da sekirate! Da se prestane sa kliberenjem, a oni kojima je glas još u fazi mutacije – da ćute još godinu, dve! I, kako to mislite „Ne znam šta je đak pešak!?“ Olimpijska disciplina budućnosti.

Savet: Ajmo, trening!

Vratite šorciće u modu!!! Awwwww

Nego, što započeh ja ovu besedu… 

Pre dva dana,   Do pre SAMO dva dana bila sam NORMALNO hiperegocentrično ljudsko biće.

…A onda mi je koleginica vratila neku Zbirku, koju sam pozajmila njenom detetu. I od tog trenutka počinje sunovrat moje ličnosti … 

Već mi je kesa bila puna gluposti koje vukljam radi slojevitog oblačenja po doktorki Macuri, samo mi je još i knjiga falila… Da je vučem do Borče, ne vidim ni jedan zdravorazumski  motiv.

Al’ u životu se neke stvari nameste bez logike, plana i programa, te me kod Doma omladine presretne neko devojče, deli one papiriće za prodaju/otkup knjiga.

E jes’ mi zinulo dupe da uzmem 100-200 dinara za knjigu. Računam – eXtra profit jebo ga ti! Već sebe vidim kako jedem novi Milkin proizvod…

Nađem ja tu prodavnicu, stanem u red, ispred mene troje… Ove dve prodaju knjige, ovaj jedan drži spisak. 

Potapšem ga po ramenu, i sile mraka progovoriše iz mene:

„Da vam ne treba slučajno Krugova Zbirka za I razred gimnazije?“

Uze spisak, pogleda – kaže: „Treba!“

„Izvol’te i da dete ređa petice“, tutnem mu knjigu, okrenem se i odem. Jeste se ozario, videla sam! I reče „Hvala!“

Osetih olakšanje! Kesa mi sada lakša, ali ZAŠTO i savest!?

I tu se zabrinem – nepoznat mi osećaj! Proći će, pomislim u sebi.. 

Juče slična situacija.

Ja u busu, vraćam se sa posla. Ulazi baba, naravno vuče torbetinu!

O sve ti jebem! Pa šta ja rekoh na početku za babe i torbe!?

Probala sam da je iskuliram, šatro gledam kroz prozor, divim se divljim deponijama ispod pančevačkog mosta…

Okrznem je pogledom – ona još stoji. Sede glave, izboranog lica i nežnih plavih očiju, drži se za šipku, ruke joj drhte…

Mislim u sebi „Baba, ma ne jebem te 2%, špic je špic, princip je princip“ i ustajem….

ŠKK!? Gotovo! Ustala!

„Izvol’te, sedite…“ – „Hvala“.

Vozala se dve stanice. Da joj pička lepa materina! Toliko je mogla da stoji i na jednoj nozi (progovara moj unutrašnji glasić)

I to vam pričam, postala sam mekana. 

Ako ovako nastavim, već u ponedeljak vidim sebe kako držim ranac nekom pobesnelom tinejdžeru, a u dubokoj starosti tući će me unuci, zlostavljati lokalni mangupi, šef će me svako malo terati u kopirnicu sprat niže…To li je starost!?!

E neŠ ga majci!

Sutra kada vidim onu nadrkanu majku sa 3 ćerke, koja svima NAREĐUJE da ustanu – ima da pokažem

Što si ih rađala, kad ne možeš da ih nosiš kao kengur!? Aj čibe! 

I tako…. vraćam se u normalu od ponedeljka… A vi kako ste?

PS Da, da, pitanje je ponovo retoričko!

Sedim tako i gledam..

Ide on sa njive, pogrbljen, košulje mokre od znoja, na rame navalio ašov, hoda sporo, briše znoj sa čela…

Prilazi kući, teškim korakom ide uz stepenice, prelazi kućni prag, zatvara vrata za sobom…

Vidim ga posle par minuta u drugoj prostoriji. Sedi za stolom, iza njega kredenac, a na vr’ kredenca tegle slatkog.

Iza stakla na kredencu uredno složene čaše i šolje, a na dnu, između dva stakla umetnuta slika. Crno-bela. Sa venčanja. On brkat, lep, doteran. Ona sa velom na glavi, srećna…

Na stolu šerpa sa kutlačom, ispred njega tanjir i pribor…

Prilazi mu žena sa maramom na glavi, blago se osmehuje. Sipa mu nešto čorbasto, uzima nož, seče hleb na debele kriške, primiče svoj tanjir, naspe i sebi, lagano seda, primiče stolicu bliže ..  Pričaju nešto, ona više zapitkuje, on uglavnom klima glavom, osmehne se po koji put, ona ga nežno gleda… 

Vidim, sa druge strane kuće, još jednog čoveka. Debeljuškastog, u košulji i crnim pantalonama, hoda uspravno, šešir mu na vr’ glave, frula za pojasom… Otvara stražnju kapiju, u dva skoka preskače stepenice, zamiče mi..

Sada ga vidim u istoj prostoriji sa domaćinima, uzima stolicu, seda… 

Vidim avliju, baštu, voćnjak, vidim njive, tu i tamo po neki plast sena, pa opet njive, pa kuću neku u daljini, vidim pašnjak, na njemu peŠes krava i duplo više ovaca, ne stižem tačno da izbrojim… Bogatstvo.

Evo ga i  bagremov šumarak, pa njiva, njive, šume, šumarci, ovce, opet njive i pašnjaci, avlije, voćnjaci, suncokreti, more suncokreta… 

Sunce ti jebem!

Eto zašto valja putovati Železnicama Srbije!

A ne ono zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzk! Samo da mi zabrlja sliku… Užas!

ZzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzK!

Pa ‘de ćeš sada, imam još 140 tokena!?

- „Ne mogu više, idem da gledam film.“

Ali da dođeš kad bude Skočko!

- „Dosadna si, pa to je obična kombinatorika!“

Jedi govna!

- (prostreli me pogledom) „Nemoj slučajno da si me pozvala, ne zanimaš me.“

Ubrzo….

Aaaaaaaaaaa dođi brzo, ističe mi vreme, sve sam pogodila, samo sam pogrešno rasporedila znakove.

- „Gledam film!!!“

Dođiiii, nemoj da si kretenka!

- „Rekla sam ti, gledam film, igraj sama! Kretenka sam!“

Stisni pauzu i dođi!

- „Neću!“

Bednice jedna mala… ljubomorna si što ja imam više poena na ovom fejk profilu od tebe. Ja ne razumem takvo ponašanje. Ccccc….

(Ona se ne oglašava)

Krećem sa monologom…

Kretenijednikretenski (sada već furam množinu – Ona i On), videćete vi kad ja poludim. Ima gladni da budete tri dana! I ne samo to! Krvi ću vam se napiti kad god budete napravili lom, ostavili mrve iza sebe, prljave tanjire i čaše, dlake u kadi, obuću na sred hodnika, izgužvane majice, ambalažu i ostala govna svuda okolo! Sve ćete sami da radite mamuvamjebemdavamjebemludu!

Nešto kasnije…

(ja već stigla do asocijacija…Dolazi On...)

E, (nastavljam ja, smirenom tonom, kao da je u mene ušla druga osoba) imam lubenicu i tablu – šta je konačno rešenje?

- (nezainteresovano) „Probaj kriška, ne znam!“

Kucam KRIŠKA – ćorak!

Pojma bre nemaš! (opet ušla u mene ona prva žena) Kakva bre kriška čokolade!?!

- „Pa ŠTA TI JE !? NE ZNAM! Briga me za tu tvoju glupu Slagalicu. I NEMOJ da se dereš!“

Lepo joj kažem da pritisne pauzu, čuuuuuj …gleda film!? Pa valjda ima pauzu PIČKA LI JOJ MATERINA BEZOBRAZNA! 

Kako sam krenula, da kojim slučajem daju neke pare ili nagradu za prvo mesto na tabeli – letele bi glave po sobi kao bilijar kugle…  

Jebala me da me jebala Slagalica.

ZAKLJUČAK: Slagalica ne samo što pravi razdor u porodici, nego i podiže sistolni i dijastolni pritisak.

REŠENJE: Ugasiti fejk profil, kupiti štrikaće igle No 5, kilo vunice i heklatiheklatiheklati, ili šta se već radi sa iglama… 

Dalje…

Gledala sam pre par nedelja onog Ubovića kod Tanje Peternek. Kaže da uvek treba misliti afirmativno. Bul šit!

Ima više od dve decenije kako afirmativno mislim o UAR. I ne samo što mislim, sanjam. I ne samo što sanjam, nego ja u tim snovima pazarim. I ne samo da pazarim, nego se i udajem, ili me otimaju ili sam u haremu, ili jedem nešto mnogo slatko pa se probudim sa suvim ustima i utrnulim desnima (notice: proveriti šećer).

Sutra malo će da mi pomognu afirmativne misli. Isto sam tako razmišljala i o seksu, i opet ništa!

Uboviću, pojma nemaš. 

Tebi su se samo sklopile puzle. Meni još nisu, a kakva je prilika i neće, jer sam posle tvog mini lajf kouč palamuđenja na TV-u počela da razmišljam antiafirmativno. Dakle – neću videti UAR, neću se udati, neću dobiti na LOTO-u, ništa od seXa, i još gomila stvari na NE. (notice: sex na vidiku – znači antiafirmacija pali!)

Dalje…

U linijskom taksiju na kurac mi ide jedna saputnica koja se taksisti smeje iz slepog creva. Usput se prenemaže kao da je rodila šestorke i pri tom ostala nevina. Koluta očima i kupuje mu neke glupave tvrde bombone, a sve u cilju besplatne vožnje od-sad-pa-na-dalje-i-u-buduće.

Muškarci glupi ste. (apdejtovano: neki)

To prenemaganje mogu i ja, al’ neću, jer mi je ispod časti da vas omalovažavam jeftinim ženskim trikovima. (poruka taksisti – možda ćeš i jebaT, boli te 100jko, al’ kad te ostavi žena sa sve decama, meni nemoj da se jadaš, no me interesa)

Dalje… 

Ne volim laskavce. Naročito one sa sajtova. Sviđaš mi/duhovita si/ja sam ovde samo zbog tebe/mogli bi da probamo da napravimo nešto – E pa ti NEŠ jebaT. Profil ugašen. Prtz!

NeŠ jebaT, profil ugašen!

Dalje…

Proglasila sam bankrot! Finansijski, moralni, duhovni, emotivni… mislim da sam vas o tome već obavestila. Organe još nisam počela da prodajem. (notice: ići na sistematski, da se utvrdi šta valja, a šta ide upola cene)

Dalje…

Orgazam Organizam mi traži miris mora i huk talasa, pogled ka pučini i jebeni crnogorski akcenat!

(Skinuto sa youtubeTa regularno!)

Dalje…

Idem da jedem kajmak dok je još uvek mlad. Bahatim se do potpunog kraha!

Dalje…

ŠKK dalje!?

Nema dalje!

Volim tu opštenarodnu zabavu prcanja u mozak, u narodu poznatiju kao „Hleba i igara“. Akcenat na IGARA. I kao u svakoj igri, jedna strana mora da nagrabusi, takva su pravila. 

Kada hoćeš nekoga da izludiš, bombarduješ ga gomilom gluposti, abitnosti, smuti-pa-prospi govorancijom, pričama o lepšem i boljem sutra, mašeš mu šarenim kineskim balonima ispred nosa, zastavama i kurtonima duginih boja, uvališ mu kaleidoskop ili vibrator, sisu gumenu, štagod, da pomisli taj neko da je sve jedna lepa bajka u koju je upao čistom srećom, pa se i obraduje spontano. 

I kako razmišlja taj sluđeni…

Sve mu lepo, veselo, svi pevaju aleluja, sve žene imaju velike sise i muškarci dlakava dupeta, počinje sam da svira Kurcu o svetloj budućnosti, ili kurac svira njemu za male pare il’ badava… i sve misli „jaoooo što je lepo“, ili kao pred orgazam „saĆe, saĆe, biće mi lepo, daj da se stisnem, da istrpim, evo ga…evo gaaaa,  tu jeeeeeee“, taj rad… kapiraš?  

To isto radiš i sa malom decom kada treba da spremaš kuću, a ona ti se vrzmaju oko nogu. Pa ti dođe da ih šutneš u neki ćošak i da ćute, al’ može komšija da te prijavi, da ti decu oduzmu naše revnosne socijalne službe, i ti onda… šta!?!

Zatrpaš ih plišanim medama, patkama, gumenim zekama, lopticama veselih boja, a dete ne zna gde pre da se okrene. Sve bi, al’ se plaši čim uzme jedno – da će mu pobeći drugo, pa prevrće po rukicama, baci…Uzme drugo, prevrće, baci, treće prevrće, četvrto baci, šutne… i prođe dan, godina.. evo ga – matura!

E tako i nama pobacaše koske na sve strane i za sve uzraste, pa glođite dok vam mi krojimo sudbinu, živote, zdravlje, budućnost. Pa se sada glođemo oko plata, penzija, studentskih prava, pušenja, smene direktora, poskupljenja struje/gasa/drva, prinudnih izvršitelja, parada umobolnih, dolaska Putina, BiDiPija, poplava, obnove…

A za to vreme neko usisava… čisti… pare pere…

Ako sam dobro shvatila napore naše vrhuške, oni su rešili da živimo zdravo, dugo, srećno, blagorodno, blagougodno i to sve uskoro, kao ono od maločas „saĆe, saĆe, samo što nije“, i to za godinu, dve, možda i pre. Najs!

Kako su krenuli, zarad nas i našeg zdravlja, zabraniće nam i kupanje subotom, Uskrs nedeljom, Pobusani ponedeljak, seks utornikom na sredu, Spasovdan četvrtkom,  i šta ostaje…. 

Ali, meni sve ovo deluje nekako  utopistički, što je (priznaćete) Okej. Što da mi mozgamo, kad za to postoje ljudi koje plaćamo da misle za nas? Evo npr ovaj u pozadini

Pozajmljeno sa: Filip Ugrenović ‏@filipugrenovic 11h10 hours ago Vučićeva opozicija. Uspavani Slobodan Homen za 105.000 dinara. @djvucicevic @Blic_online @KurirVesti @Nase_Novine

I takvi i slični pozadinski radnici smišljaju bajke, kao Andersen…  razmišljaju o našoj budućnosti. Za naše pare. Ispada da ih plaćamo za intelektualne usluge, što je opet OK. Nije lako toliki narod staviti u jednu bajku.

Recimo:

Radni naslov bajke: Zaiskali ste, eve vam ga!

Mesto dešavanja: Srbija

Vreme: bliska budućnost

Državu vodi jedan čovek.

Gustina naseljenosti  0,mnogooooonula2 promila po kvm.

Prosečna starost 26 godina.

Prosečna plata 8.000.000 $

Potrošačka korpa 5$

Zdravstveno, socijalno, penzijsko  – gratis

Štrajkova nema. Sindikat ukinut.

NSZ radi od 10 do 10:30. Poslovi na klik. Verovatnoća stalnog zaposlenja 10.000.000% u roku od 30 sec.

Šalteruše zamenjene govornim aparatima u obliku ružičastih srcolikih lebdećih balona koji se osmehuju i maze klijente po glavi.

Mazi, mazi, neće ništa da ti škodi!

Svi stanovnici su u obavezi da idu na letovanja, zimovanja, slave, preslave, imendane, parastose, crvena i crna slova u kalendaru o trošku države uz prigodan poklon u skladu sa povodom, bez mogućnosti vraćanja i uz novčanu nadoknadu od 500.000 $.

Službeni jezik _________ (sa briselskim akcentom).

Službena valuta $.   Kurs nepromenjen od 2016. 1$ = 0,01rsd

PayPal napokon proradio.

Ustavom ukinute reči „menzura“,“cenzura“, „Utisak“, „nedeljom u 21″.

Emisiju „Pritisak od 0-24″ vodi unuka Olje Bećković. Ukinuti tabloidi, svi Pink kanali i Bulevar B92. 

Pišanje zabranjeno u zatvorenim prostorijama i na javnim mestima!

Dozvoljeno korišćenje GSP pretplatnih markica u brzim železnicama Srbije na relaciji: Beograd-Brisel-Beijing-Vladivostok-Viena-DubaJi-Minhen. I nazad. Opalaaa!

Vremenski uslovi na upit.

Siva ekonomija kažnjava se egzekucijom na licu mesta + 5 doživotnih robija.

Duvanski dim, kao pošast XXI veka, izložen u muzeju, uz oružanu stražu, u komprimovanim konzervama dimenzija 10×35 cm, sa vidno obeleženim znakom za opasnost visokog rizika.

*************

To li je more budućnost? Život bez dima!?!

Ma id’ uQrac!

 I to vam pričam… mnogo je ovo za moj folder. Nisam ja više za bajke. Prerasla sam ih. Odoh da zapalim… 

Rada rešila malo da nas za’ebava pa zadala domaći, a ja ne biti lenja, uraditi domaći za 5!

Zadate reči:

Današnje sunce isteralo me je na ulicu. Posle kišnog proleća i leta, jedva sam dočekala da protegnem noge.

Kuda da krenem? Na koju stranu? 

Svi putevi vode u Rim. Samo moj vodi u seljanu. I iz seljane u centar metropole srpske.

A u centru, sjatilo se naroda sa svih strana. Muškarci, žene, deca, bebe, klovnovi, ulični svirači, prodavci marama i đinđuva, pomahnitale selfi devojke i latentni gejevi …

Skrećem desno, prema Kolarcu, mirnije je… Usput kupujem kokice i krećem lagano niz ulicu.

Neko pomahnitalo kuče na povocu, jedan od onih groznih pekinezer sorti, zalaja kao da sam mu otela kost ispred njuške.

- Odjebi, zmaju!

Ali prgavom stvorenju reč „odjebi“ ne znači baš ništa, i potrča ka meni, sa sve povocem i gazdom.

U tom cimanju, da se izmaknem od malog nadrka, ispade mi kesa sa kokicama.

- ‘šupičkumaterinu! Ooooo sve ti jebem!

Čujem smeh.

Lajanje i smeh.

Matriks jebote!

Podignem glavu kad On. Moja prva ljubav…

„Gde si mačko?“

- Mačke ti oči vadile! Evo me šabane, jebem ti psa ludaka i njegovog gazdu! Š’a ima? Mora da te je bivša izbacila iz gajbe, a kao utešnu nagradu dobio si ovog monstruma!

„Pas je ćerkin, šetam ga dok je na ekskurziji. Nisam se razveo, ne nadaj se… „

Opet smeh…

„I dalje voliš slatkiše? Hm.. izvini, vidi se da voliš.. Da te vodim na kolače, tortu?“

- Jok! Sa tobom sam uglavnom jela govna, nije red da mešam.. aj’ pa tako… vi ludaci prva desno, u zdravlje!

******************

Domaći da urade Robin, Sluh za duh, Branislav Bojčić, Nena3110 i duledudule

Plajvaz u ruke, zapisuj!

Porez, Cipela, Krv, Urgentni, Sudija

PS I nemoj da bi me neko opet prozivao da radim domaći! I ovo sam jedva smislila :( Rajka, prebiću te! :*