Što ja imam familiju, „Bože odalji“ što bi rekla moja pokojna tetka. 

Srećemo se uglavnom na sahranama i ponekoj svadbi, da se prikažemo zvanicama da postojimo. To je valjda onaj sindrom da selo vidi da „nisam ja tikva bez korena“, a koren – truo. 

To što se viđamo retko ili nikako, ne znači da ne treba u nekim životnim situacijama da se pomažemo. 

Situacija je sledeća:

Dve moje sestre godinama nisu pričale jer je ova jedna prošla sa dečkom pored ove druge u prodavnici i nije joj se javila. I tako je ova, kojoj se ova s dečkom nije javljala godinama, razmišljala koji je razlog nejavljanja. Raspitivala se po familiji, džaba. I taman kad smo pomislili da je na to stavljena tačka, ova s dečkom joj je pre neki dan razrešila misteriju: „Kratkovida sam“. I puče misterija k’o vodenjak… 

Dobro, svi znamo da laže.

Kratkovida jeste, al’ valjda misli da je ova druga budala, što i nije daleko od istine, al’ dođu dani neki kad pustiš da te lažu, iz ko zna kog razloga, a obično zbog najave dobrog trača. 

Elem, ova s dečkom počela da sumnja u svog dečka, a ova što joj se ova s dečkom nije javljala godinama, ima vikendicu prekoputa GUESS WHO? Njenog dečka!

Pozove ti ova s dečkom ovu što joj se ova s dečkom nije javljala da se vide na kafi, i tamo detaljno razrade kratku ali sveobuhvatnu detektivsku istragu.

Via gifer.com

Ova što ima vikendicu nije išla za vikend na selo, nego je lepo angažovala muža (koji je već tamo) da slika događaj koji je dečko ove s dečkom priredio za svoje rođake izBosne, pa su se tako nabavile fotke druženja, roštiljanja i ispijanja piva u dvorištu dečka ove s dečkom, uslikane su i tablice voznog parka, koje nesumnjivo dokazuju da je reč o gostima izBosne.

Slike su pičile čitave noći od zeta =====>do sestre (a njegove žene), kojoj se ova što ima dečka nije javljala =====> do ove koja ima dečka. 

Tročlana komisija je posle višesatnog zasedanja jednoglasno zaključila –  ne vara je, bogufala.

Slučaj zatvoren!

Image via:  giphy.gif

Situacija je sada pod kontrolom, sestre počele da pričaju i aktivno se druže, savetuju i primaju savete i to je skroz okej.

Ova što ima dečka, nekako voli da „utvrdi“ gradivo, pa je obišla još neke astrologe i hodže, oni će svakako da joj pomognu jer im je redovna mušterija kad god ima dečka i kad god postoji sumnja u istog.   

I sve ovo ne bi bilo čudno, da sam ja vama maločas prepričavala događaj sa velikog odmora u II ekonomskoj, gde se dve tinejdžerke jadaju jedna drugoj o nesrećnoj ljubavi.

Ni blizu.

Ova što ima dečka je ’66. a ova što joj se ova s dečkom nije javljala je ’68. godište.

Dakle, dve žene u zrelim godinama (53) i (51) špijuniraju nekog tamo jebača vikendaša, pa se vi posle pitate što sam ja sa familijom na distanci.

Pa eto. 

Pa de ste upičkumaterinu!?

Jeste se opremili za koronu? Kupili rakiju? Tvrdi sapun? Kartu za Milano?

Sad možete mirno da sednete, upalite Zadrugu i čekate da korona dođe po vas.

Gledam pre neki dan one što su pobegli iz Korona cirkusa, drže neku konferenciju za novinare, kikoću se, trljaju po stomacima, kolutaju očima, klate se, aj sad jedan uzo mikrofon, aj sad drugi, zasmejavaju narod, da nisu cirkuzanti, reko bi pošten čovek da su stendap komičari. Predstava je bila na nivou, narod obavešten o nepostojanju virusa kao takvog, posle je i neka cirkuzantkinja rekla da je taj virus selektivan, da pogađa samo ove Žute što idu na Moravu da piju vodu, dakle jedna sveopšta edukacija na temu nepostojećeg selektivnog virusa i kako se odbraniti od istog. Pa se ja pitam, a što bre da se onda branimo? Koji će nam kurac sapun i voda? Ajd rakija vazda može, tu još niko nije pravio pitanje, bitno da je domaća. Za ovaj Milano su baš bili vickasti, muževi, šaljite žene, počela rasprodaja a ide 8. mart jupi jupi. E tu sam bila skeptična, jer odakle meni muž?!?

Ja sam sve pripremne radnje obavila da do toga ne dođe, još samo da prestanem da se vozim gradskim prevozom i nateram ovog što je umislio da mi je šef da počne da pere ruke, kad već telo neće nikako.
U onoj narodnoj „bolje sprečiti nego lečiti“ možda i ima neke istine, al’ ne možeš da sprečiš ništa jer, kao što rekoše ovi cirkuzanti pre neki dan na konferenciji za novinare, da ta korona i nije nešto, dakle go kurac, ko zna, možda mi imamo taj virus deceniju unazad i sve smo na nogama preležali što se ono kaže

Pa vas onda boli patka, sve imate. Ono što nemate sigurno su hirurške maske. Al’ koji će vam kurac, nabijte neke stare gaće na glavu, neku kesu, al’ da može da se reciklira, da ne popijete kaznu.

Ja sam nabavila 5 maski sa ugljenim filterom, i to ne da bismo se zaštitili, nego da ih prodam po 5x većoj ceni, jer, kao što znamo mi smo nebeski narod, na nas neće više ni šuga.

Ako niste, znajte da ste u rizičnoj grupi. S tim u vezi moraću da vas blokiram, pojedinačno ili grupno, videću šta mi je lakše.

PS Ovo je post gde sam očigledno zaboravila da prtisnem dugme „objavi“, al’ nema veze, kad sam ja pa terala modu i dolazila na vreme

Dobro vas poznajem da tačno znam da će bar jedna osoba da me pita: „pa gde si ti Labilna, što te nema“? 

a ustvari zabole vas baš, znam vas odlično!

Čekajte! Stanite! Vraćamo se na temu!

Pa deste upičkumaterinu?

Kako se držite? Kako živci? Jeste potrošili 100e? De ćete na odmor? Jebete li šta?

Imam ja još pitanja, nego sam malo pod stresom, što od virusa, što od vodokotlića, eno ga crko majkumujebem, nešto curi de ne treba.

Dobro da sam se setila da isključim tamo neki ventil, al’ realno trebalo mi pola sata da ukačim da nešto mora da se uradi po tom pitanju, pa sam gledala ventil kod veš mašine, al’ samo ga gledala, de smem da pipam, nedelja je, sveti dan za sve majstore, ako nešto krene po zlu, kad ih pozoveš, sve naplate duplo i troduplo, pa posle moram da ih vijam po gradu da mi vrate pare.

Naravno da sam pre toga gledala tutorijale na internetu: i kako se menja plovak, i zvono i fleksibilno crevo i gumice i kako se kalio čelik, i ko ima najduži… i da ne nabrajam dalje , rezultat je – mora nov da se kupi, da ga jebeš. 

Realno, vodokotlić je dugo i trajao kolko smo ga arčili. Te obriši nos – pusti vodu, baci pikavac – pusti vodu, nareži olovku – pusti vodu, skini dlake s četke – pusti vodu. Mi smo, božemeprosti više trošili vodu na gluposti nego na govna, da se tako prostački izrazim, jer trenutno ne mogu da se setim sinonima za govna, al’ govna su svuda oko nas, realno…

Jaoooo pa deste, jebote, baš ste mi nedostajali. Svi. Tuti-fruti!

Sa žaljenjem moram da izjavim da vas nešto nisam ni čitala, sjebala sam lap top. Izgleda da ne ume sam da ode do majstora, moraću ja od nedelje jedan dan. Evo 12. jula biće tačno godinu dana od kako sam to prvi put rekla Stidim se.

Ko zna o čemu ste pisali, to ni bogotac sad ne može da ukači. Nadam se da ste zdravi, nasmejani i zadovoljni sobom. Ja kad sam bila nezadovoljna sobom, nalepila sam tapete (nalepiću sliku naknadno), isto gledala na tutorijalu kako se to radi, znači, kad ja umem, umete i vi, logično.

Idem sada da spavam, sutra ću da razmišljam o vodokotliću a o vama od nedelje jedan dan :*

Čuvajte se, uzimajte cink, selen i vitamine C i D, ko zna zašto je to dobro, al’ se prodaje k’o alva, znači – vredi. 

Pare za vodokotlić i majstora ostavite u inbox-u.

PS Ona pitanja s početka posta nisu džabe tamo, na svako da mi se odgovori taksativno!

Pitanje nije retoričko, nego očajničko.

Šalim se, nije dotle došlo…

Evo već neko vreme, a ima tome sigurno i godinu dana, budim se sa mišlju da je penzija neki tamo Eldorado, i da ću, kad je „osvojim“ da procvetam, da se podmladim, da dobijem neku unutrašnju snagu a spoljašnju lepotu. Šta znam, preterujem izgleda, al’ to ti je kao kad razmišljaš da ćeš da umreš i da odeš u Raj, i da te tamo čeka šerbet i kadaif, haljine od brokata i sultan lično.

Ono kao, odeš u penziju, pa imaš vremena da se mackaš kremama i džogiraš po kraju, ideš kod frizera i astrologa, unuke posećuješ preko skajpa, napraviš ručak za 68 dana i zalihu grickalica za još toliko, pa se razbaškariš po ugaonoj, upališ tv i gledaš šta hoćeš, dokle hoćeš, bez da ti otimaju daljinski, traže večeru i motaju se ispred ekrana. Jer penzija naravno podrazumeva da si sve svoje naslednike oterao od kuće, pa nek tamo negde prave lom i fantaziraju, majkuimjebem bezobraznu.

Zamisli, odem u penziju i imam vremena za sve. A ja ga utucam u jedno veliko ništa, jer je ništa tako njami, tako flafi, tako mmmmmm, pa recimo sretneš komšinicu, a ona te pita: „Šta radiš popodne“ a ti kažeš „Ništa“ i budeš srećan zbog toga? Vauuuu, meni je to top! Ili: „Šta imaš u planu za Novu godinu?“, a ti opet „Ništa“ al’ prvo dobro razmisliš da l’ neće slučajno da te pozove na neko slavlje, jer koji će ti to u životu, kad si na svim slavljima koja su ti nešto značila bila. Sva druga preskočila, bogufala, za svaki sam izmislila dobar razlog.

I, zamisli, ja tako u penziji, pa uzmem da pročitam neku knjigu. Dobro, ne baš knjigu, neki ljubavni vikend roman, jer će mi tada svaki dan biti vikend. U jeeeeboteeee! Hej! Vikend od ponedeljka do petka, amejzing!

Do prvog uslova za sticanje penzije imam još 4,5 godine što čini negde oko 1.000 radnih dana manje/više. Hiljadu jebenih dana ustajanja u 5:20 i 5:30, jer mora alarm bar 2x da se navije, minimum.

Elem, za sada imam jedan cilj, a to je da doživim penziju, što je u današnje vreme premija. A posle nek’ doživim i 100-tu, šta fali, pa nisu to neke godine pobogu!

Do tada, navijam ovaj sat svaki dan, šta mi teško da se radujem unapred:

* Право на превремену старосну пензију /члан 19б и 19в Закона о ПИО/ остварујете 01.06.2025 године. Трајно умањење пензије је 0,34% по недостајућем месецу и укупно износи 8.84%

A za ovih 8,84% me zabole ona stvar. Na malu penziju, to se i ne oseti.

Nego…

Vi, kako ste? Šta ima? Dećete, kućete sasobom?

De ste bando neistomišljenika :*

Samo sam došla da pitam kako podnosite ovo ludilo od godine, jesmo li svi zdrave pameti (a znam da nismo), da li redovno uzimamo terapiju (a znam da ne), da li se jebete i zašto, ALI ZAŠTO pobogu ne?!?

Istina, kome je do jebanja, ova korona jebe pa rastura, što bi se reklo „prejebica“ neka, božemesačuvaj i sakloni, poštena sam žena, ne znam šta pričam, izvinite.

Ja sam vam bogami nešto baš sluđena, al’ kad bolje razmislim bila sam i pre, i pre od pre… valjda sam takva i rođena, ko će ga znati.

Al’ na sve to samo mi je falilo i ovo ludilo sa koronom. Vama isto, a? Pih.

Nešto razmišljam…

Nije svet blesav kad je počeo da sumnja u postojanje i ovoliku dramu oko virusa, koji, nije da nije nepoznat virusolozima. I to bogami decenijama.

Al’ mi jedno nije jasno, ako su već znali da postoji taj virus, i ako su ga (što je još gore) sami ukrštali pa se oteo kontroli, dobio noge i izjurio iz laboratorije, zar nije potpuno, ali POTPUNO logično da su napravili i vakcinu protiv istog? (Zamisli pronađu virus i kao „ha ha vidi ga što je sladak, šta ćemo sa njim, ništa he he“).

Valjda ćeš da radiš na tome da ga onesposobiš, zlu ne trebalo. PA SMUĆKAJ NEŠTO MAMUTIJEBEM!

Ili napraviš lek neki, medicinu neku, da se pije, maže i utrljava, inhalira, šta ga znam šta sve može sa današnjim medikamentima (neke, čula sam, guraju i u dupe, pa posle odakle nam pederi, pa eto odakle, logično).

Ova farmakomafija zaradila je više para od suplemenata koje sada svi uzimamo obilato, nego što će da zaradi na vakcini, ako je ikada i budu napravili. Jer, realno, što da prave vakcinu kad narod kupuje neki imunokurac i imunopalac, i imunosteramtigamajci daj dve, pet, šest hiljada kotejebe budalo i dođi opet jer si govedo, dabome.

Sumnjam ja već neko vreme da je ovo neka ujdurma, al’ kasam čula da je danas preko 1000 zaraženih i – NIŠTA(?!?), (a dok je bilo 300 zatvarali nas, pretili, kažnjavali, bio italijanski i španski scenario, prali ruke na 5 minuta bok’te, nekim pogrešno razređenom asepsolom, šta li je, pa nam ruke bile krvave, k’o da smo akušeri svetijebem), PA ČEKAJ BRE, KO KOGA OVDE JEBE, A?

Ne znam šta bih vam rekla… Čuvajte se.

Od danas je jedna koleginica u samoizolaciji 14 dana, a kol’ko juče smo razmenjivale dodire papire i pisala je mojom hemijskom. Nije mi svejedno. Idem sada da popijem etanol pa da spavam. Ostajte u zdravlju i dobrom raspoloženju :*

PS Samo da budemo zdravi u noge i u glavu, sve će da prođe.

Ode i ova nenormalna 2020.

Fala kurcu, i red je bio.

Da smo znali kakva će biti, pa da je prošle godine uopšte ne daunloudujemo, nego samo šutnemo u dupe, pljunemo, povučemo se za uvo i triput kažemo cok, cok i cok!

Al’ ne, oćemo mi Novu godinu, oćemo jelku, poklone, vatromete, rusku i sarmu, oćemo da se ljubakamo, grlimo i razmenjujemo nežnosti.

Umesto da smo naglas rekli „Iš, iš, Sotono, u vodu! Neka fala, nećemo te, hvalalepo, doviđenja, bilo je nama dobro i u 2019., ajde lepo vrati se odakle si došla, bič, ćao, bao!“

Al’ ko je znao…

Ko je znao da će neki glupavi Kinez tamo na nekoj pijaci da pojede šišmiša?

Ček!

Polako!

ZNALI STE?!

Niste?

Mislim, znali ste da jedu šišmiše, al’ niste znali da šišmiši nisu za jelo?

Ali, ali… neki jesu. Oni koji nisu zaraženi.

A šta ako je taj Kinez, pre šišmiša, pojeo pokvareno kuče? Ili pokvarene alge? Soja sos? Tofu?

Mnogo je tu ili/ili za jedan virus, za koji znamo da ništa ne znamo. I sada to meni stvara nepotrebnu nervozu. Na mojih nedavnih 180/100 to bi bilo previše.

Možda je nauka na pogrešnom tragu, možda smo krenuli od tačke gde je sve moguće, pa i virus od šišmiša? Pošli su od pretpostavke, pitali ga šta je jeo, on rek’o betmena i to je TO. Virus izolovan!

Nisu išli u dubinu. Greška!

Ja bih da sada nekako vratimo tu 2020-tu, pa da odemo na tu kinesku pijacu, nađemo tog Kineza koji je jeo šta je jeo, jebomupasmater nenormalnu, da mu otmemo ćasu sa sve štapićima i uradimo laboratorijsku analizu i ćase i Kineza. To bi bilo jedino pošteno, jer, šta ako uopšte nije od šišmiša?! Onda direktno vređamo tu mnogočlanu porodicu sisača malih sisica??? Mada i Kineskinje imaju male sise, znam, videla sam. I njih opip.. ispitati!

Ili, ako je od pokvarenih algi? Treba naći onu početnu algu u moru algi? Ili tražiti zrno soje u plastu soje? Mišn imposibl.

Ili, još gore, ako je od pokvarenog kučeta? Onog što hramlje po raskrsnicama i bulevarima, a čim mu daš kost, on ćapi i otrči u nepoznatom pravcu, đubre pokvareno?

E, moji vi, stvari treba gledati široko i iz svih uglova.

Nauka je takva disciplina gde je sve moguće. Gde najjače teorije padaju u vodu ako nalete na osobu koja, kao na primer ja sada, nemam šta pametnije da radim nego da mozgam kako da se vratimo i ispravimo grešku?

Ja sam to, drugarice i drugovi, gledala na filmu da može.

Spava mi se, pa ću ovu naučnu disertaciju da razradim ovih dana, ali povratak u prošlost je moguća ako prošlost postoji. Za budućnost nisam sigurna, to još niko nije dokazao.

Vratiću vas ja u 2020. videćete vi, samo da se naspavam. A onda krećemo ispočetka, al’ prvo sa grljenjem i ljubakanjem… drugačije ne može. I ne sme!

Da budete zdravi u glavu i u noge, to vam od srca želim. A šta želim vama, želim i sebi.

Izdržite, vraćamo se u januar 2020. pa sve ispočetka! Neće nama da se računa dveiljadeidvadeseta k’o da nije ni postojala. Nije postojala, a meni čelo izborano, sise otromboljene i dupe isto tako. Šalim se, dupe nije.