Jednog dana, kada moje zmijsko telo bude napustilo ovozemaljski svet, proglasiće me sveticom, što je i očekivano.

Čega bih ja bila zaštitnica, pitaju se vaše pametne glavice …

Da, da! Pogodili ste!

Društvenih mreža

Dobar deo svog slobodnog vremena odvojila sam da zabavim ovaj naš napaćeni narod + dijasporu  … pa makar to bilo i preko moje  virtuelne grbače. Šta me košta? – Ništa. A nekoga to zabavi. Pa malo li je!? 

Logično bi bilo da se slava nazvana mojim nik nejmom  slavi subotom.

Dakle, odredili smo čega sam zaštitnica i kojim danom ćete me slaviti

Kako bi trebala da izgleda moja ikona sveta, još nemam neku ideju, ali… u jednoj ruci bi  morao da bude lap top. U drugoj možda knjiga… u PDF-u  :)

Plašt bi umesto 4 ocila mogao da ima 3 www, i neke šare u vidu zlatotiska i linkova koji vode ka mom blogu. 

http://sketchtoy.com/33710492

Ispod moje desne noge bila bi planeta Zemlja – simbol moći u virtuelnoj dimenziji, ako niste znali…

Ispod leve noge bila bi muška glava, mada može i neka svinjska, teleća, od jaka, gnua… 

Šta se sada pitate čemu glava? E samo bi nešto da zapitkujete… a niko na more da me vodi! Zbog balansa! 

http://sketchtoy.com/33712767

Oko vrata bih imala đerdan od slova .. simbol pismenosti, elokvencije, stila pisanja…

Pojas bi bio od kablova o koje bi visili usb-ovi raznih boja, simbolizujući sve rase sveta 

http://sketchtoy.com/33713864

Oreol se podrazumeva.

Na nogama bih imala isusovke koje simbolizuju moj težak put kroz virtuelni prostor posut trnjem, zlim jezicima i ljubomornim ženama. 

Nedostaje mi ime…  Sveta Jelena, Sveta Marija, Sveta Jelisavet, Sveta Pet …  

Sveta Netka! 

Sveta Netka Subotarka

Nego, da vas pitam  … pošto sam bezbožnica, možda ne mogu da me kanonizuju… Što bi ono rekli: Džaba sam krečila! 

I još nešto…

Kako je ovaj što je ukucao “ebane baka” došao na moj blog?? Molim da mi se objasni! 

68. minut 1:1

Idemo Borusijaaaaaaaaaaaaaaa go go go! 

Eto šta je predznak! Danas Pepeljuga, sutra princeza! 

Od sutra sam ponovo Pepeljuga.

Staramajka ide kod sestre, a ja ostajem sa dvoje dece, koja uporno tvrde da su moja. 

To apsolutno znači da moram tako i da ih tretiram. Da imaju oprano, po malo opeglano, da imaju ‘ranu, da im bude sve potaman. Pa kako ću grrrdna!?  

Ustajem pre 6. Radim do 16h. Dok dođem kući bude pola 6. Kao što primećujete, mnogo je to šestica… znači zlo!

Za to vreme, oni mogu da se presvuku bar 2 x, namrve kao da ih je 10-oro, isprljaju čaša kao za žurku, sa tanjirima su skromniji ali ih bude do pola sudopere, napune korpu za veš do pola,  i to sve samo u jednom danu… 

Znači, šta me čeka?

Ona strašna reč na tri slova… r-a-d. I ona još strašnija…  Oh-why-me!? 

Kako ću ja, ovako bolesna, umorna i nadasve lenja sve to da postignem, ne znam. Otvoriće se valjda neki novi vidici. Odnosno nevidici. Moraću da se pravim da ne vidim sav taj rusvaj oko sebe. Pa možda se neko i zajebe da pospremi zarad osnovne higijene (deca, komšiluk, komunalno JP)

Izdržaću ja da se borim sa neredom, ali sledeće nedelje idem na put. Treba neko da mi opere stvari, opegla ih, spakuje… i još da mi da neki dinar za ne-daj-Bože.

Ima li zainteresovanih? 

Ako ima, rado ću vam dostaviti svoju garderobu na doznačenu mi adresu, s’ pravom da je njuškate, gladite, spavate sa njom, ali da je vratite opranu, ispeglanu i neoštećenu  

Zainteresovani neka se jave redakciji časopisa Vesele devojke

MI SMO VESELE DEVOJKE!!!

ili meni lično na 069/460-**-** 

Nego, dok još nije otišla staramajka… evo situacije od pre 10 min: 

Kevi stiže poruka od drugarice.

Ja otvaram sms i čitam: “Kako se zove vetar koji oprašuje biljke?”

Odgovaram umesto keve: Jebivetar!

Ona odgovara: “Je l’ i ti čitaš “Alo”?

Ja i dalje umesto keve odgovaram: Ne, ja sam pametna! Nisam Laponka! (tako joj brat tepa kada hoće da kaže da je glupa, prim.aut.)

Šaljem sledeću poruku: – Šta sam osvojila kao nagradu?

Odgovara: “Na slovo, na slovo… sramota me da kažem… K!”

(ja počinjem da se gušim od smeha, znam ženu.. ima 73 godine, mora da je stvarno sramota )

Posle par minuta stiže od nje sledeća poruka: “Verujem da si pametna, ja ne bih pogodila nikada, nego nešto brzo odgovaraš, da nemaš ,oždaasistentavidisš (prepisujem iz sms-a) koliko zurim, sve izgresah.”

E tu više ni ja nisam mogla da nastavim da se dopisujem, suze mi pošle od smeha Ispričam kevi, i dodam joj telefon da je nazove. 

Keva:

“Ja asistenta??? JA!?! Zovem te samo da ti kažem da neću više da trošim svoje prste na glupe sms-ove… Ne, ne čitam “Alo”…. Naravno da sam pametna….. Ja sam kucala… naravno da sam ja kucala…  Nisam ja brza, nego si ti spora…

I onda počne da se smeje i prizna sve.

E bre kevo, kevo…. i sada se pitam na koga sam ja!? Gde može iver dalje od klade, klado jedna! Cmok :* Neka je tebi srećan put i lep provod, a mi kako se snađemo… pa ko pretekne, neka piše history or blog  :) 

Posle naporne i teške nedelje života sa dvoje dece, kojima sam trebala da glumim majku, a koja i dalje tvrde da su moja,  izveštaj je ovakav:

Još se nismo poubijali.

Kuća je sređena … uglavnom.

Ručak definitivno sam ne može da se napravi, pa makar bio i instant. 

Za doručak se svako snalazio za sebe. Ja na poslu, ćerka u školi… sin je obično prespavao isti.

Za večeru … “Ma kakva bre večera, viTe kol’ki smo!?” 

Generalno, ne gladujemo… ali se količina ambalaže u kanti za smeće drastično povećala od kako je baba otišla na drugi servis  

Sin nema čiste čarape bele boje, određene dužine, gustine tkanja i logo-a pffff…. Evo plakaću! 

Ćerka sve drži pod kontrolom, pa čak i nas, mada se opiremo svim snagama… Živela demokratija! 

Moje stvari uglavnom nisu opeglane. Meni nije jasno kako to? … Dok je baba tu, jesu, čim baba ode nisu.. To mora da su neke mađije, đavolije… 

Srećom pa je protekla nedelja bila hladna, te su džemperi igrali glavnu ulogu u našem autfitu. 

Rekla sam deci da se što manje kreću po kući, da ne dižu prašinu.

Stvari iz ormana su podivljale preko noći. Vrata se teško zatvaraju. 

Kako to baba rešava, ne znam, ali naš plakar je postao tesan a ništa novo nismo kupili  Da nisu nabubrila od ovolike kiše!? Biće daje od vlage.

Sudovi se redovno peru. A i nije ih bilo nešto… Ambalažo hvala ti što postojiš u raznim oblicima! 

Jedini veći problem smo imali sa palačinkama. Babi moram da napomenem da na litar mleka ipak ide više brašna. Ili ide manje mleka!? Ili manje brašna… Jebem li ga, potrefila sam gustinu, ali sam omašila količinu. Ono što sam napravila bilo je previše za tri duše. Za tri gladne duše! 

Terasa se prala prirodnim putem. Bogu hvala te pade onolika kiša.

Cveće koje sam zaboravila da zalivam procvetalo je izgleda od muke. 

Kupatilo je pod kontrolom. Nisam primetila pojavu buđi, buba ili kamenca – znači, kupatilo NIJE potrebno tretirati svakodnevno!

Eh baba, baba… sad je meni jasno zašto ti stalno kukaš kako si umorna. Pa ti ženo izmišljavaš posao! 

*********

Nego, u ponedeljak sam na poklon dobila ovcu.

Da li sam trebala da se uvredim!? Možda je ovca simbol umiljatosti, kuždravosti, ili ne daj Bože…. 

Eto, još nisam…. pa te pitam Draga Saveta, da li je to normalno? 

Vreme dešavanja radnje:

21.08.2013. od 10-10:30 am, po srednjeevropskom vremenu (pauza)

Lica:

Osoba 1 – žena sa sela, od onih što ti kažu uvek nešto da neko ne čuje, što ti daju uvek nešto da neko ne vidi, što te savetuju uvek iz najbolje namere sa namerom, što te ogovaraju iza prvog ćoška, ako ne i pre… 

Milica - Moja najbolja koleginica, opičenica, zajebantica, cica, maca i mica …

Ja – takva kakvu me poznajete, namćor, mrgud, sotona lično

Kolega – u prolazu, došao na puš pauzu, abitan za priču… 

Mesto dešavanja – pušionica, prostorija 2×3 sa jednim stolom i 6 stolica, neokrečena, prljava, i večito smrdljiva

Sedimo danas nas tri za tim stolom i kafenišemo.

*****************************

Osoba 1: Jeste stavljale zimnicu?

Ja: Nemam gde da je stavim, jedino da izbacim nekoga iz kuće

Milica: Ja ne stavljam zimnicu. Kupujem kad mi zatreba.

Ja: (setih se) Pa ja već imam kiseli kupus!

Osoba 1: Što si stavila kupus ovako rano? 

Ja: Ma stavila sam ga pre 5 godina, mislim da sam sada proizvela bojni otrov  

Milica: Baš te briga, ti si prava domaćica, u svako doba možeš da kažeš da imaš zimnicu!

Osoba 1: Daj ne zezaj me, 5 godina držiš kupus u podrumu!? 

Ja: Neeee. Držim ga u plastičnom buretu. A bure držim u podrumu.

Milica: Jesi ti sigurna da se to bure nije raspalo do sada? 

Osoba 1: (i dalje u šoku) Daj ne zezaj me, pa baci to!

Ja: Da bacam kupus posle 5 godina? Nisam blesava, da me neko prijavi, a možda i pobijem pola naselja.

Milica: Ništa, pozovi onog Marića iz Odeljenja za vanredne situacije, pa neka ti oni izbace, ovo je slučaj za njih

Ja: Tačno – Marića! Samo moram da im napomenem da ponesu ona zaštitna odela sa kapuljačama, rukavicama, detektorima za gas i Gajgerovim brojačem…

Osoba 1: Pa kakva si ti to domaćica? (već proradio onaj seljački mentalitet – u-ta-ta bolja sam od tebe!)

Ja:  Ako mene pitaš – seksi, jebe mi se za kuJnu… 

Osoba 1: Možda ti se i održao jebote! (kakav optimizam!) 

Ja: Eto, za vikend ću da pravim podvarak, pa izvol’te navratite… Ko pretekne, u nedelju sarma!

Milica: E, a možda je kupus kao rakija, što duže stoji, to je skuplji i bolji. Otvori ti to kada budeš ženila sina, za par godina, valjaće… pa kad otvoriš mmmm.. 

Ja: Bravo! Spremiću svadbarski kupus! 

A svatovi… ovaj rad!

Osoba 1: E, ne zezaj bre, tamo mora da ima crva…

Ja: … i zmija i žaba i mjaumjau… ne znam, ne smem da otvorim, će me nešto iz’ede

Milica: Znači odatle dolaze sve one zmije što ih nalaze po gradu. Vidi, zovi ti lepo ZOO higijenu, pa ako oni ne dođu, pitaj ko je u gradu nadležan za kupus

Osoba 1: Izbaci to bure kad te niko ne vidi, najbolje rano ujutru, i beži odatle, da te ne vide… (ova i dalje ozbiljna – šta ti je seljačka filozofija, cccc… da se ne priča po komšiluku)

Milica:  Pa da! … izbaciš, prospeš i kad počne da smrdi a ti prva počni da psuješ “E jebem ti ovakvu domaćicu da ti JEBEM! Puuuuuu!!! Ovo treba prijaviti komunalnoj službi!” 

Ja: (plačem od smeha)

Ulazi kolega, i sa vrata počinje…

“E, jebem ti život, danas žena pravila pilav! Pa to nije jelo!”

- Dođi kod mene na kiseo kupus … (u isto vreme dobacuju i ove dve)

Kolega: Odakle ti sada kiseo kupus?

Ja: Pa nije od sada, od pre 5 godina… 

Kolega misli da ga zajebavam, ali kada je shvatio da šala nije, pita: 

- A znaš da se našminkaš? To znaš… a kupus da baciš… eeee moja ti.. 

Ja: Znam. Šminka mi je uvek pri ruci, a ovo je u podrumu, ja tamo ne idem, plašim se miševa.

Osoba 1: Daj molim te izbaci to, nosi bure daleko od kuće i baci u neki kontejner…

Ja: Da nosim pa da me neko vidi? Ili još gore, kad ga bacim ima da se oglase sirene za uzbunjivanje čak u Pančevu, ma idi bre… 

Osoba 1: Pa ja više neću da jedem ni sarmu ni podvarak, ogadila si mi kupus za ceo život! 

Ja: E neka sam  

Milica: Ti sada možda imaš u buretu gotovu sarmu… Imaš kupus, imaš meso, samo da podgreješ

Ja: E sada se i meni sarma ogadila… idupič!

Sve u svemu… 

*******************************************************

I ako ste mislili da je ovo skeč – nije! Živa istina.

PS Ako je neko raspoložen da dođe da izbaci ovo bure, pošteno ću da mu platim… Treba mi prazan prostor za novu zimnicu, jer tako to rade prave domaćice – s’ voljom i na vreme! 

Danas smo se upisali na II godinu fakulteta. Sine – bravo! Taj tvoj fakultet s’ pravom nazivaju Megableja… Izblejao si pošteno i izgurao godinu u roku. To tvoje blejanje ove školske godine koštaće svega 1.500 e… sutra ti tražim posao! 

Obavili smo malu hiruršku intervenciju. Kćeri – ponosim se tobom i sve manje verujem da si moja. Ako ikada i ti posumnjaš u to (a znam da jesi), dobrovoljno se prijavljujem da ti nađem biološke roditelje. Tačno te nisam zaslužila.

Moja Milica danas je plakala zbog budale. Budale, koja joj i posle razvoda kontroliše život. Milici podrška, budali ignor sa pokazivanjem srednjeg prsta! 

Očekuje me teški finansijski period – očekujte nelogičnosti u mojim postovima.

I ove godine prijavićemo se na Javni konkurs za dodelu đačkih stipendija. Ako i ove godine budemo ispod crte, prelazimo u Rome. Ne, ne u Rim… u Cigane.

Uredno kupujem mesečnu kartu za prevoz. Tikovi su ostali. Trebaće vremena dok prestanem da se trzam kada vidim kontrolore. Dođe mi da ih tužim za pretrpljeni strah i duševni nemir.

Cimerka je na bolovanju. Da nisam đubre, rekla bih “Jao što mi žao!” Nije! Jeste bolesna, ali je ološ, a ološe ne mogu da žalim, tako da k-hm k-hm … 

Direktor još uvek nije našao rešenje za moj problem sa koleginicom/cimerkom. Jedna iz kancelarije leteti mora – a ta jedna valjda neću biti ja, iako sam se dobrovoljno prijavila. Ali pošto je ceo sistem pun nelogičnosti, direktor pun sujete, cimerka puna sebe a ja puna nervoze, sve je moguće. Da li je reč “mobing” prihvatljiva? 

SPOLJNA POLITIKA:

Kamikaze u najavi.

SPORT:

Gledajte US Open.

VREME: 

Do kurca! 

To bi bilo sve za večeras… 

PS Nešto se osećam nedojebano. Imam obećanje da ću “doakati kad-tad”. Draga Saveta, ima li to veze sa seksom? Ako ima, neka to doakavanje dođe što pre, jer nedojebano se živeti ne može tj. može ali nekvalitetno. Ako uzmemo u obzir da kvalitet nastaje iz kvantiteta… 

Još dva meseca i ja punim pola veka. A kao da je juče bilo…

Sećam se kako sam kao mala jela ugalj ispred nanine kuće, pa zaspala na istom, a moji mislili da sam umrEla, pa me jedva probudiše, a onda “Pij mleko!!!” i opet “Pij, piiiiiiiiiiiijjjj… ” dok nisam sav ugalj, masti i ‘leba i razna govna izbacila iz sebe.

Naredna tri dana bila sam kao protočni bojler…  A vidite u kakvu sam personu izrasla? U personu non grata, bedeviju, beštiju, lepoticu!

Bila sam u solarijumu, pa šta!?

I sada, kada se osvrnem unazad, s pravom mogu da kažem, živelo se, ludovalo…

Kurac se živelo, lupetam..

Dobar deo vremena sam proćerdala radeći, dobar deo spavajući, dobar deo u prevozu. Pa gde je tu sex? Sex i grad? Sex & sex? Sex & co?

Eeeeee, bilo je, al’ se zaboravilo, nego, to nije sada bitno.

Tema je: Šta kupiti na poklon meni, a ne obrukati se?

Moram li da vas podsećam da ste se prošle godine obrukali?

Zaboravili ste i da mi čestitate, iako se ni sama nisam setila da vas o tom milom događaju blagovremeno obavestim, računajući da vam je to kao Krsna slava.. zna se šta se i kog datuma slavi!  Ispalo je da nemate pojma. 

Molim Vas da dobro razmislite. Imate dovoljno vremena da uštedite pare,  pozajmite, ukradete, podignete kredit, založite tozla … na sve sam mislila!

I da napomenem, poklonu se u zube i-te-kako-gleda.

Ipak je ovo jubilarni, otvor’te se… budite bahati, neskromni, antipiroćanski raspoloženi, kupujte slobodno skupe stvari, pa i ako su u malom pakovanju… 

KONKLUZIJA: 

I u malom ima radosti!

Đes’ Bisenija, june te ubolo?

- Која беше ти? И знадеш ли да Бисенија неразговара док ћирилцом ненапишеш шта оћеш? 

Је л’ сад боље Бисо? Па пише која сам, јеси ћорава?

- Боље, боље… ђе си ти Лабилна, жива ли си? Удаде ли се? 

Јок ја Бисенија, тражим правог. Неку фину душу мушку, да је на груди које немам привијем, па да се тако привијена успавам. A ујутру леба да му месим, кајмак да му од млека одвајам, кефир и све што уз кефир иде да му принесем, кафу испечем, самељем и скувам, па на пос’о да га испратим и почнем да спремам ђаконије разне, да га изненадим у 5 кад ми мртав уморан дође на врата.

- Да теби нешто каже Бисенија, у народу звана Биса Калкулатор… Имал он курац од 3 метра па да ти то све зготовиш, а душа ти већ у носу?

Не знам Бисо, ја такву душу тек треба да нађем, после ћу да му узмем меру.

- Требал тај неки романтик да буде? Е неш ми вјероват, ја добила пјесму. Каже вако:

Ја би теби пјесме писо

Моја Бисо…

…. ал не умем.

- Е јес ми било драго, а и није нека, ал је моја, уће у лектиру – “Пјесма о Бисенији изГацког”

То неки нови удварач, а? 

- Јес, нови, најновији… Данас отишо усвадбу. Шиље поруку: “Јел да шиљем кола потебе?” – Шиљи патку! 

- После каже да сам проста, а Бисенија никад проста била није. Бар не насрпском.

Бисо, нема те на твитеру, баш сам те тражила, а видим и ФБ си угасила

- Бисенија теби да рече, тај тњитер ти је кад полудиш, па причаш сам сасобом. Имам ти ја тај страх да причам са Бисенијом, могу свашта што неби  тела да чујем, па би ме после глава забољела јако, па би после морала некога да бијем, да се смирим. А на фејзбук нисам била ево има пар еона, кажу тамо све шпијуни и шпијунке, каква сам лапрдава, одма би ме нека страна сила врбовала, а ја сам ти вазда била за тешку илегалу, гледам своја посла и ћутим, ником ништа непричам.

Бисо, ај сад признај кол’ко година имаш?

- Имам колко оћу. За неког двајест, за неког педеспетшес, шта те брига бабо једна колко има Бисенија, гледај своја посла

Шта се одмах љутиш, занимало ме је. Јеси ли ти уопште женско?

- Женско, јашта. Згодњикаво помало, ал ми ум мало напреднији па мисле да сам мушко, шташ .. нека дођу да провјере. Једна је Бисенија изГацког.

А где ти је то Гацко, у Босни? Ти си Босанка? Што сам ја мислила да си Црногорка…

- Ја сам ти прављена од стокураца изгледа. Више ни сама незнам шта сам, чија сам и чија ћу бити једног дана кад ријешим да се удам. Бићу мужевљева, па којигод да буде. Можда будем и Туркиња из Измира.

Како си бре прављена од сто кураца? 

- Ма то ти је оно кад се родиш уБосни па будеш Босанка, па ти отац добије премјештај у Словенију, па сам ти дуго била Словенка и давала и коме треба и коме нетреба, и ко је пито, и ко пито није. Е јес ми било најљепше тада.

- Била сам ти и Београђанка, но ме нико није разумио колко сам развлачила неке ријечи.. све мислили да се плазим. Сад сам ти Њемица, ево ме усестре у Њемачкој, дошла да перем тањире и да подјебавам снајку од онога ми другог брата. Зовем је нателефон и дахћем, а она, куку мене, све виче: Курвоооо која си.. кажи ако смијеш, курвоооооо … Ђе јој смијем казат да сам јој за’ва… ћутим, и смијем се усеби.

Вала си прави ђаво Бисенија. Баш ми је драго да сам налетела на тебе, увек ме насмејеш

- Е све ли је тебе смијешно, грднанебила, касам ти рекла да се удајем по трећи пут, ти се упиша, а ја се крстим шта је стобом, који део у “удала” ти је смијешан? Уд јел? 

Ма ја и не знам више шта је то, него Бисенија, рече ми један чо’ек да те видео на скајпу, а ја сам чула да се ти не приказујеш нигде и лепо му кажем “Лажеш” а он јок, не признаје. Дај ту адресу да те додам, па да ћаскамо и да се гледамо

- Тај који је Бисенију видо, тај луд ода улицом. Е Лабилна, Лабилна… Бисенија увече кад навуче штрикане чарапе, тренерку од бившег мужа, гуњ преко дуксерице од изборне кампање неке лијеве партије, кад одложи зубало у лонче, запали цигар и скува политре каве, на главу метне папилотне, ај ево, тебе питам.. бил се ти плашила да се сусретнеш самном у по ноћи? 

Вала бих, да се не лажемо. Имаш ли деце Бисенија?

Немам, богуфала. Не би се они овајдили да сам им ја родитељка. Пара немам, а чим пара нема, ђеца почну да краду, па ће ић у затвор, па из затвора код Бисеније на кутлачу, а Бисенија нема кад да спрема, јер је неТобразована. Све на нету чита, прати, коментарише, још и ручак да кува? Ђецу да гаји? Није то замене моја другарце. Нит су они замене, нит ја зањих. Пусти то… 

Шта још има на овом сајту? Има ли неки даса за тебе, онако да ти је по мераку? 

Има један. Хоће секс. На енглеском. Е тај ми је енигма. Никад нисам водила љубав на енглеском. Чек да ти пошаљем да прочиташ, можда он и неће секс, но сам ја умислила

Ајд’ шИљи  

Da se ja pitam, ako krenemo od umetnosti, Pikaso, Dali, Van Gog i još po neki nikada ne bi bili poznati. Zašto? Zato što ono što su oni slikali nema nikakvu umetničku vrednost. Ni upotrebnu. Meni.

Jebene suncokrete je moj drug Dejan, još u osnovnoj školi, naslikao za 5+ i dobio nagradu na opštinskom takmičenju, ali eto, nije postao poznat. Slikao je i seljanku koja kruni kukuruz, pa njive i oblake, plast sena i 100 Qraca, a postao je poznat u građevini. I zaradio milione. Realno.

Koliko biste para dali za ovu sliku, a koja joj je realna vrednost? I kakva je to njena umetnička vrednost? Šta je tu u stvari umetnost?

U ovu sliku mogla bih da gledam pet svetlosnih godina i otišla bih umetnički neuka. A realno ne bih dala ni 300 dinara. I to je mnogo.

Da li bih mogla da “odmaram oči” gledajući u ovo?

Da uživam i da se divim? Da znam na šta sam sprcala tih 300 dinara?

U kojoj to prostoriji može da “visi” ovakva slika? Stvarno ne razumem. Možda u kuJni? 

Ili recimo Endi Vorhol i ova slika za koju se očekivalo (i verovatno dobilo 8.000.000 evra)!?!

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/193053/Vorholov-portret-Elizabet-Tejlor-na-aukciji

Da li biste platili za šolju kafe 50$ čak i da ih imate “viška”?

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/356875/Kafa-od-slonovskog-izmeta-kosta-1100-dolara

Šta je to toliko lepo na ovim cipelama osim dijamanata? I, na kraju krajeva gde da ih “nosim”?

http://www.inbelgrade.rs/magazin/lux/najskuplje-cipele-na-svetu

A zašto mi ovo pade na pamet? 

Prošle godine moj sin je devojci za punoletstvo kupio narukvicu koja je koštala oko 60e. Gomila staklica na nekoj gumenoj vrpci.

Znači staklo.

Znači guma.

Znači 60 e.

Znači Sidoooooooooo rodila si idiJota!

Za dva dana im je godišnjica.

Nešto se mislim, bolje da kupi 3 metra gume i stakliće kod Kineza, pa će majka to da naniže u 68 redova, i da ga  izađe 10 e, i još da im ostane za večericu i bioskop i to 2 x 

Ali ne! Ja sam glupa i primitivna. I nisam u trendu. I ljanka sam. I zato ćutim. Mudro.

Realno, tako se najviše isplati.

 

Pa ‘de ste poleteli nesuđeni svatovi?! Da je svadba pa i da se radujem, nego kapitalac jubilarac. 

50. rođendan.

Da kojim slučajem stavljam svećice na tortu, trebao bi mi ceo dan do podne da ih ugasim, a do tada bih već zaboravila šta sam poželela.

Sa 50 godina više ništa nije kao pre. Tačno znam. Počeće da mi se dešavaju stvari kojih sam se najviše plašila.

To znači da će početi da mi rastu dlake u ušima i nosu obilato.

Da će doope da pređe ponovo u neku novu dimenziju.

Da će seese da se otegnu do mooda koja još uvek nemam.

Da ću početi da se nudim.

Da će početi da me odbijaju.

Da ću zbog toga pasti u tešku depresiju i počeću da se drogiram.

Možda počnem i da pijem.

Počeću da jurim devojke/žene/babe, pa kod koje prođem, samo da se lupim po čelenki i kažem: Kud se ovoga pre ne dosetih!?

Znači: Sa 50 godina život tek počinje. 

Nizbrdo.

Srećom te ovih dana nađoh dečka. Ostaje da pronađem način kako da ga zadržim.

Možda lažnom trudnoćom!?  

Kada neko napuni pola veka, iste sekunde poludi. Donosi pogrešne procene, prEcenjuje sebe i svoje “iskustvo” stečeno u nekom ranijem periodu, vreme mu brže otkucava, pa ko veli… daj šta daš SADA, jer ko zna šta će se nuditi sutra…

I tako, ja napravih par pogrešnih koraka u kratkom vremenskom periodu. Za čije babe zdravlje pitam se sada…

Uzdravlje!

Prvo sam otišla u Teslić na sportske igre zdrava, a vratila se bolesna. Pa sam otišla bolesna na put – a vratila se još bolesnija. Nije mi bila nužda, ali je bio red (sa’rana)

Kupila čizme – pa išla da ih menjam. Pa ih nisam zamenila,  al’ sam jebala kevu prodavačici, jer sam probala još 5 pari čizama u dve veličine (5×2=10) i sada trljam glavu što bacih pare koje nisam našla na ulici, no poštenim radom zaradila…

Danas sam našla 2 puta jeftinije, udobnije i lepše, ali proš’o voz kroz stanicu! Tako mi i treba kada hoću sve i hoću odmah! E budalo moja….

Dalje…

Našla dečka – ostala bez dečka  Znam da se pitate gde je zapelo u vezi sa njim? Pa…. u vadžajni, rekla bih I možda nekim moralnim načelima… Čijim!? Neću da vam kažem!

Za zadnjih 10 dana sam na relaciji Nbgd – Borcha CIty. Đa tamo, đa vamo, đa na posao… više ne znam gde spavam i zašto sam tu gde jesam, kad ne znam ‘de sam… 

Zatim sam imala neke neplanirane troškove, neke planirane… buđelar prazan.

Cimerka me je ponovo ogovarala, ali na “višem nivou” jer ona je sva haj… te se sada moje ime vrti u tim nekim njenim zamišljenim krugovima, i ja pominjem po duševnom zlu koje sam joj nanela – a prava istina je – radim sa psihopatICom!

Ono što je neprimereno mom “uzrastu” je da sam je tužakala neštedimice kod direktora i tražila zaštitu mog poslovnog integriteta i suvereniteta, šta god ovo što sam napisala značilo… Dakle, prostim rečnikom rečeno: ili ona ili ja… zajedno nikako.

I tako… Šou mast goU on… 

Nego da vas pitam… 

Ako sam već poludela, hoćete li i dalje dolaziti bar da vidite kako mi je? Treba li mi nešto? Da me pitate za zdravlje junačko?

Ili ćete se praviti blesavi?

I ko je onda tu lud???

Rekoh vam za čizme u prošlom “izdanju” moje veličine u online formi. Jebale me da me jebale…

Ništa neudobnije ja u životu svom nisam imala. Kada sam u njima, kao da su mi obe noge zabetonirane.

Armirani beton style! 

Tačno čujem nožne prstiće kako arlauču “Aaaaaaa pustite naaas napoljeeee” …

Dođem ja jedan dan sa posla kod bratanice. Jedva se dovukla do blokova, sve zvezde u 16:15 videh na nebu, a u leđima osećaj kao da su mi naboli kolac u dupe, provukli ga kroz kičmenu moždinu, pa kroz potiljak napolje… Aućh! I sad me boli kad se setim… 

Hodala sam kao da sam jahala Damjanovog Zelenka, obe noge raširene od kukova do zemljice crne, sve i da hoću, ne mogu da ih sastavim… udobnoća jedna od čizama.

Ovaj rad!

I tako, uđoh u stan, psujem čizme, na Boga ne mislim. Sagnem se da otkopčam rajsferšlus, noge bole, kičma odvaljuje, mali ‘tići mi se motaju oko glave i samo čujem: Cap! 

Šnalom sa čizme sam zakačila čarapu za vene. Suma sumarum… odvojiti za čarape još 4.600 dinara. Odakle!? 

I onda nešto razmišljam, da nisam psovala čizmu, ona se ne bi naljutila, ja bih imala zdrave čarape i mirna Bačka. 

Sada mi treba sponzor za čarape.

Za one koji ne znaju – čarape su za vene sa stepenom kompresije II. Pa il’ da mi kupi nove, il’ da dođe da mi pridržava vene da ne ispaNu… kako mu volja.

Tromb se valjda pozicionirao, te nema brige da ću da geknem, ali nije lepo da furam izbočine po listovima ako već neko hoće da pomogne. A zašto i ne bi? Hoću da izgledam ovako!

Da, daaaaaa…. BAŠ ovako!

Ne tražim ništa nenormalno.

Malo da pridržava vene, malo da masira, malo da podiže u vis.. i tako svakodnevno. 

ImaL’ zainteresovanih?

Nema!?

Neka akcija sakupljanja para za čarape? Da pevate na stadionu?

Hm… ne?

Jaaaaao baš ste neki!

Eto Dragana T. zašto se meni raspada kraljevstvo – jer je narod lenj! 

PS Čuj ovog “Turska je Kosovo – Kosovo je Turska” … pa ja sam onda Turkinja! OMG!

Prekjuče…

- Dobar dan, Violeta bi mi trebala…

- Aaaaaaa  gde si jbt!? Ljubim te u ćelu! Nema te dva dana, tačno sam se zabrinula. Jesi ozdravio?

- Hehe, kako misliš nema me?

- Pa nema te “tamo” ni juče, ni prekjuče, a znam da si bio bolestan…

- Kako si me prepoznala? Jesam, dobro sam,  kako si ti? 

- Dojajno. Nešto imam posla preko glave, baš lepo što si me se setio. Jesi izašao sa onom malom?

- Kojom? Ne znam na koga misliš… 

- Ma sa onom bre što ima meko rrrrrrrrr kao i ti … kao da ste Frrrrrrancuzi mon Dje! Oboje ću kod logopedice da vas vodim! Ona bre što ima noge a nema glavu…

- Nisam. Vodiću tebe na kafu he he 

- Nemoj mene, koji ti je? Pa jaaao bre…. ostaćeš večiti mladoženja

- A otkud ti tu? 

- m? Evo došla malo da radim, treba kredite da otplaćujem, decu da ‘ranim… ŠKK otkud ja tu? Šta ‘oćeš?!

- Čekaj bre, prvo da te pitam, je l’ poslata profaktura za Gorana R. ?

…..

Tajac.

Ja: Ko si bre ti????

Tu-tuuuuuu tu-tuuuuuuuu 

********************************

Pitam cimerku beštiju: Je l’ ti čekaš neku uplatu od Gorana R? 

Ova me belo gleda, kaže “Ne” a njena faca mi nešto sumnjiva… Iskolačila oči, napravila froggy face…

Znam da je jutros pominjala nekog Gorana, ali je ja kao po običaju nisam slušala… 

Posle 60 sec…  

Zvrrrrrrrrrr

- Halo?

Ja (sada već nesigurnim glasom): Izvolite? (prepoznajem glas od maločas)

- Mene je uputila Tanja R. na Vas u vezi mišljenja za Gorana R. pa zovem da proverim da li ste poslali profakturu? 

Tek sada sam postala svesna da ja čoveka UOPŠTE ne poznajem!

Nastavljam ozbiljnim tonom:

- Za koji objekat? 

- U Babušnici (odgovara on smirenim tonom)

- Nazvaćete broj u Nišu, i zamoliti koleginicu da proveri šta je sa profakturom. Upišite 018…… 

- Čekajte, pa zar ne treba kod vas da preuzmem dokument?

- Ne, Bogu hvala, haha…. Šalim se…. da vas pitam nešto… Da li sam ja maločas pričala sa Vama? 

- Haha, jeste… 

- Jaoooooooo izviiiiiniiiiiteeee, ja sam vas pomešala sa mojim drugom Ljubom iz Pančeva, juuuu što mi je neprijatnooo Zaboravite sve što sam rekla! (smejem se kao luda na brašno)

- Haha, meni je bilo sumnjivo kada ste rekli “Ljubim te u ćelu” ali … ja zaista jesam ćelav. A žena mi je iz Pančeva. 

- O Božeeeee, imate isti glas i to mekano “r” i smejete se kao on, boja glasa vam je identična… Haha izvinite još jednom, molim Vas..

- Ma sve je u redu. Ja sam pomislio da ste vi moja drugarica koja radi u opštini Savski Venac, pa sam bio začuđen otkud ona u vašoj firmi… Sve u svemu, bio je ovo simpatičan razgovor

- Bar smo se nasmejali, iako posao nismo završili…  Znači, za sve informacije obratite se centru u Nišu

- Hvala, želim vam prijatan dan

- Doviđenja  

***********************

Juče….

- Dobar dan, Violeta bi mi trebala

Ja (vrlo oprezno): Dobar dan…

- Ovde Goran R., juče smo pričali (počinje da se smeška)

- Dobar dan Nije valjda da mi niste oprostili ono od juče?

- Baš naprotiv, ispričao sam i ženi, ulepšali ste mi juče dan, toliko je sve bilo simpatično, sa toliko podudarnosti… Pored gomile ružnih stvari koje su mi se juče desile, vi ste bili pravo osveženje. 

- Dobrooo, vidim da smo izgladili nesporazum, a sada da vidimo gde je ponovo problem

- Zvao sam vašu koleginicu, mišljenje još uvek nije stiglo, pa profakturu ne mogu da naprave, a ja ne bih da gubim vreme u tom raskoraku, već da uplatim jer sam “tesan” sa vremenom…

- Ostanite na vezi, ili mi dajte broj telefona pa ću vas nazvati čim nešto saznam

Daje broj mobilnog, počinje da se smeje i kaže: “Ubeležite kao Čelavi” – a ja ovaj rad

Okrenem par brojeva, od Bgd-a, preko Niša, saznam da su ispunjeni uslovi da se izda nalog za plaćanje i okrenem dotičnog.

- Eto, dobićete profakturu u toku dana, a onda će vam koleginica proslediti mišljenje i mail-om  i preko Pošte.

- Čekajte, zar ne dolazim kod vas po taj papir?

- Ne, u pitanju je sasvim drugo područje

- U svakom slučaju dugujem Vam veeeeeeeeeliku čokoladu, naći ću načina da je dostavim. Želim Vam prijatan dan.

- Hvala, takođe

I tako, dok čekam čokoladu, da vam kažem – direktor je pristao da promenim kancelariju. Od sada ću sedeti sa mojom Milicom  

Sreća, sreća, radost!

Ona beštija od cimerke je jedno teško đubre, ološ, lažljivica i (po mom skromnom mišljenju) šizofreničarka. Vreme će pokazati da li sam u pravu, ali ja nemam dilemu.

Sada više nije ni bitno, Rešila sam se skota i moj život se vraća u normalu – napokon  

Realno, i zaslužila sam  

Ne volim jesen, ne volim kad pada lišće zlatno…

Boli mene dupe za lišće, ja ne volim kišu, kaput, jakne, čizme, kišobrane, rukavice…

Kad se tako natrontam isti mi đavo da li je jesen, zima ili početak proleća. Bole me leđa od toliko stvari na sebi, osećam se kao zaprežni konj, samo što konj ima neki cilj… da nešto prebaci od tačke A do tačke B, a moj jedini cilj je da mi bude toplo.

Jesam ja vama rekla da se samo u Egiptu osećam kao svoja na svome, koliko god ovo “svome” bolesno zvučalo?

Volim sve što može da me ugreje: Sunce, radijator, solarijum, fen, vrela voda iz bojlera, eventualno nešto muško… I to ne samo da me ugreje, nego i da ja nekako akumuliram tu toplotu, da mi što duže traje.

Istuširam se vrelom vodom, pa se natrontam kao homoljska baba.

Slojevito oblačenje – sezona zima 2013/2014

Nisam ni za gledanje – ni za ‘ebanje.

Tačno bi se čoveku život smučio da krene da me skida.

Kad je onomad bilo -19 stepeni, još samo radijator na leđa što nisam upregla. Navukla grilonke, pa preko njih hulahopke, pa preko toga pojas koji sve to pridržava, dugačku somotsku suknju, pa majicu, pa džemper, pa jaknu (tanju) i preko nje kaput, dugačak kao božemeprosti mantija, pola Beograda sam  njime obrisala…

Na jedvite jade dođoh u firmu, pa tamo skidanje… aj sad kontra, šal, kaput, jakna… Prodisah jebote.

Srećom pa u firmi lepo greju, tamo mogu da se švrćkam i gola baš ako mi je zapelo, a nije još…

Nego, odem ja tako, u neko doba da izbacim višak tekućine iz svog zmijskog tela,  zadignem suknju, pa kad počnem da se skidam, zaboravim zašto sam došla. Jednom se takoreći nisam upiškila dok sam se svukla. Znači zadignem suknju, pa skinem pojas, pa hulahopke, pa grilonke… pa jbt dooookleee, beonjače mi požutele… Ah, da … još ćega…

Nekome je ovo zahlađenje dobrodošlo, a mene već hvata panika što ću narednih 5 meseci da idem na posao i vraćam se sa posla po mraku, što ću svoje pauze sada da koristim u zatvorenoj prostoriji, što će da mi se spava čak i kada spavam, što ću da idem kao pijana ulicama grada, što ću da mrzim sebe i sve oko sebe…

Nego, maločas sam popila antibiotik, doduše sa vrlo malo čaja, jer me je mrzelo da dignem doope, pa mi je kapsula ostala negde na pola puta ka želucu. I, kako sam ustala da nešto uzmem, podrignem (oprostite fini svete) i iz mojih ustiju izleti prah Ja sam čarobnjak! Mađioničar! Iluzionista!

More ja sam budala…  dobar deo mi je ušao između usne duplje i nosa, a smrdi kao da sam jela neke bube…

Je l’ ima neko žvaku? Bombonu? Listerin listiće? Aaaaaaaa ovo je bljaaaakkkk

….na jučerašnji dan, pre 18 godina ja sam po drugi put postala majka!

http://www.youtube.com/watch?v=ixXChesmU2I

Toga dana padao je prvi sneg… 

Muž je bio na putu, a ja sam se ponovo porodila prevremeno. I dobila NJU. Malu škorpiju  

Zajeban je to znak. Izborila se za svoje mesto, sama, bez ičije pomoći. Svakome gurala svoje trtasto dupe u krilo, osmehivala se, treptala, histerisala, zacenjivala se…

Eto šta je pravo žensko! Uvek će naći način da bude u centru pažnje.

Porođaj je protekao kraće nego prvi (klikni ovde)

Prvo što su uradili kada sam se porodila, gurnuli su mi je pod nos da je poljubim. Onako vruću, bljakastu, bordo i lepljivu…

Šta ću, glumatam veliku majku. Poljubih je…

Kada su mi je doveli na podoj, meni, koja sam sušnija od Sahare…

…tačno mi je došlo da je tresnem o zid. Ne NJU (šta je s’ vama!?)… već medicinsku sestru.  A gledam NJU.. ona prćasta, sa malenim ušima, a po leđima i čelu fura neke paperjaste dlačice. Pravo majmunče. 

Razmislim da l’ sam se vukla po ZOO vrtu – nisam. Jesam li bila na ludoj žurKi – nisam, ozbiljna sam žena, već imam sina … 

“Pa čija si ti malena, tako pufnasta?” Moja! Moja nova igračka, jeeeeeee

Muž grešnik došao sa puta, obišao nas, pita šta nam treba. “Traka za kosu. Neka nežno žuta, nežno roze… bilo kakva, da zaliči na žensko”.

Dobile smo i žutu i roze, da teramo modu po porodilištu.

Dovedem je kući, keva kad je videla kaže “Juuu, pa ja toliko mesa stavljam u kupus… ” i doda ” … koliki su joj tabaniiiiii …

Mislim se … pa nisam je ja dovela sa kursa oblikovanja gline, kao loše urađen domaći zadatak, nego to išlo nekim ukrštanjem gena vaših kretenskih i njegovih još kretenskijih… jebo vas Jeti i pokojna baba Leposava sa sve čukljevima i skijama umesto cipela!

Sve u svemu, eto, juče proslavimo punih 18 godina jahanja nas ukućana od strane NJE, One Kojoj Je Uvek Sve Oprošteno

Moj sin, BikKojiSediZaKompjuteromPoVasceliDaniStudiraMegatrend, još joj nije kupio poklon. Već mu je izašlo na nos.

Epatakotijetokadtijedevojkaprečaodsestresramtebiloznaš!

Dala mu je rok do Nove godine… A do tada ima krvi da mu se napije. Što njemu, što nama… 

Neka si ti nama zdrava, živa, vesela i nasmejana. To ti je poklon od nas i od Boga  

Aj’ živeli! 

PS Neka ti život bude još jedan domaći zadatak koji sa lakoćom rešavaš. I da dobiješ 5! Si čula!? ♥ ♥ ♥

Juče je nekom pretragom jedna persona naletela i na moj blog.. Pa da ne bude kako sam nekulturna, red je da odgovorim na pitanje

“sta to znaci kada sanjam da me jebe vanzemaljac”

Ko je Srbin i srpskoga roda… a ne, nije to! 

Ako ste muško, znači da je nejebica uzela maha, 3,14čke ni za lek!

Možda ste čak i seXualno zlostavljani  u detinjstvu, eventualno trandža, da imate problem sa probavom, možda dužu opstipaciju, čak postoji i nagoveštaj da ste vrlo perverzni, možda i mazohista…

NO bez brige.

San je san. Već je prošao i vi ste sada takoreći jebani! Čestitamo! 

Zapitajte se o čemu razmišljate preko dana, kakve su vam želje, mogućnosti, potencijal, pa shodno tome i snovi će vam biti baš takvi. Ako se ponovi, obratite se psihologu/psihijatru/sexologu. Što se mene tiče normalni ste + jebani, pa malo li je!?

Predlog: ne gledajte SF filmove!

Mala digresija…

Ja eto sanjam leptire, bubamare, džakove – analogno tome, sanjaću o zaljubljenosti, nekim finim lepršavim osećanjima… a možda mi neki džak padne na glavu, pa me patosira.. Možda zato mene često boli glava, razmisliću o tome… 

Ako ste ženskog roda, ovaj san je skroz OK. Žene bi vazda nešto novo, neke promene, egzibicije, one teže ka nečemu oNozemaljskom, neviđenom, novom – te nema bojazni ako se ovaj san ponovi i više puta. Naprosto je logično. Ponavljanje je majka nauke, vanzemaljci su među nama, a san je san, nekada i mora.

Predlog: Promenite partnera!

Generalno tumačenje: 

Sama reč “jebati” u ovoj postavci ne znači ništa. Taj film u RL nećete gledati.

Zašto?

Jer vanzemaljci ne jebu budale. Samo visokointeligentne osobe (poput mene) mogu tome da se nadaju, uz uslov da imaju želju da im se to i desi.

A ja je nemam…. još uvek.

Srdačno Vaša neprskana Zemljanka.

Za čuveni serijal “Sa’ranjujem se o svom trošku” već sam pisala ovde

 (klikni slobodno, neće struja da te ubije)

Danas sam svečano sa’ranila sebe po treći put. Slava mi!

To mi slava, majke mi!

Drugi put ste preskočili, nisam ‘tela da vas zovem na parastos! Zašto?

Eto!!!

Elem, kada mi tehničke smetnje predstavljaju problem, posebno tamo gde volim da boravim, gde dođem da se zabavim, a sajt bagggGGgguje… ja bežim i ne osvrćem se. Pa neŠ me jebat, za moje pare i o mom trošku… sile nema!

Na današnji dan, ugasila sam svoj profil na jednom sajtu.

Žao mi je, ali…

Život ide dalje, mene čeka još gomila sagovornika znanih i neznanih. Sve je to ista družina, samo se različito predstavlja, prepoznaćemo se sigurna sam  

I sada, kad bolje razmislim… ja svoj boravak na tim sajtovima tumačim kao humanitarni rad

Lepo žena kaže NET. Ko mi je kriv što sam bukvalista!

Nema koga nisam ugostila

Domaćica!!!

sa kim nisam lepo popričala

Kapiraš?

koga nisam “ispoštovala”…

 

Nekada je ljudima potrebna lepa reč, nekome je potrebno samo da ga neko sasluša… neko bi da se hvali, neko da se šali…  

Možda me je neko od vas tamo kontaktirao… pa da vas podsetim  

M  O  J      C  V

Došla sam da lečim komplekse…. Svoje. Sa vašima se borite sami  

Ovi u kupaćim gaćama – da me zaobiđu. 

Ne ocenjujte mi fotke… pitanje je da li su moje, ili sam ih (kao po običaju) mak’la sa neta … 

Došla sam u miru, neću vam ništa… trep, treppp 

Da… Verovatnoća da smo ćaskali na drugim sajtovima je blizu 90% … prema tome… dabome… 

Volim chat i chat-u se nadam. Svaka druga kombinacija nije u igri. 

Od hota volim samo hot chocolate… Ostali hot – NOT. 

Da me prosite nemojte, da se udaVam neću… 

Ništa kafa, ništa slatko… ništa rahat lokum… Samo chat. Kao takav. 

Ako sam nešto zaboravila da napišem, zadržavam pravo da dodam, prepravim, falsifikujem, slažem… i tako…. 

I ŠKK vam znače ove supermoći? ‘ste umislili da ste Moćni Rendžeri? 

Neko za chat? Bilo ko!? Hm…. Sramvasbilo!  

“Of all the things I’ve lost, I miss my mind the most”. – Mark Twain

************

QQ 2 am!!!

PS Znate neku društvenu mrežu da ima dobar chat service!? Da čujem… 

Kao što sam i obećala, potrudiću se da onima koji su slučajnom pretragom došli na moj blog, odgovorim na postavljena pitanja. Možda jednom mesečno, videću… 

1. da li je dobro cuvati u kuci rogove srndaca

L – Nipošto! Mogu da se otkače i naprave masovni pokolj u domu vlasnika. Ko bi posle poverovao da je familiju na periferiji Šumskog gazdinstva Loznica ubio pomahnitali ukras sa zida!? Da vam se smeje celo selo i susedna tri!? Taman posla! 

2. ne uspevam da joj ga uguram
L – Pa, da dođem ja da je pridržim? Poguram te? Razmisli o kursu navigacije…

3. kako ga izluditi da li slatkim recima ili garderobom
L - Seksom sestro, seksom…kaki qrac garderoba? Pa oni to očima ne mogu da vide! Intolerantni su na sve vrste textila!

4. pismeni iz srpskog ima li u zivotu ista resivo ili je sve cvor i tajna

L – Imaš li ti dete roditelje? Jesu te lepo učili da igraš Sega-mega, PES, WOW… Tajna! Sedi 1! 

5. prevod imena konsuela na srpski

L – Koviljka.

6. najpopularniji vibratori
L – Na akumulator.

7. jebanjeeeeee

L – Eeeeeeeee kako li ti grdan dođe do mog bloga? Ništa od toga, ja sam stara i bolešljiva  

8. odeca za zene srednjih godina
L – Dekolte, šlicevi, halteri, tesno, providno, lepršavo…

9. masina za sisanje ovaca
L – Sisanje ili šišanje?

10. zadatci i duznosti princeze

L – Buđenje, sex, prijem zvanica, sex, ručak, sex, otvaranje vrtića, sex, zatvaranje OI, sex – Kao što vidiš, posla preko glave!

11. jebi se
L – Moooolim!? Mrš!

12. vibraton kurac
L – Nit je kurac, nit’ je ton.. ‘si dobro napisala? 

13. desi budalo
L – Eo brate, desi ti? 

14. najbolji mikrofon za pevanje
L – Sad bih ti rekla… no sam fina, ali da nagovestim… od prirodnih materijala! Ništa mikrofonija, ništa statički elektricitet… 

15. kurac u sandali

L – Tačno me strah i da zamislim ovo… Leči se!

16. miris qrca
L – Mošus? Pačuli? Bugarska ruža? 

17. koga ili ko ga
L – Pazi ‘vamo – Koga jebeš? i Ko ga jebe! vidiš razliku… Znak interpunkcije!

18. upustvo za vesanje
L – Uzeti hoklicu, debelo uže ili kaiš sa pantalona, popeti se na hoklicu, obmotati uže ili kaiš oko vrata, prethodno zakačiti drugi deo za neku nepomičnu kuku, štanglu, luster… Poskočiti i u trenutku propadanja saviti noge u kolenima. Ponoviti radnju više puta… 

19. ziva glista vo voda
L – A be bate? De?

20. sevim tetku
L – Blago majci, blago ocu! Dobićeš brata ili sestru od tetke, kojima ćeš biti otac. Čestitamo!

21. ima neka fina a da nije kurva
L – Evo ja!

22. kako provaliti sifru za tac skrim
L – Skrim!? AaaaaaaaaaaaAA!

23. kobilna picka
L – E ovo bih i ja volela da vidim

24. goli muskarci skroz
L – Gdegdegde!? Će pre’lade, vidiš koji je kijamet.

25. frizure za klempave usi
L – Paž frizura, brateee, šerpa, makaze i prati ivicu!

26. devojke za udaju slike
L – Koliko vidim, usrećićeš se i ti sa njima, i one sa tobom. Srećno veselje!

jebem vas u dupe ne mozete da mi date nista bolje od ovoga
L – Vala ništa, ako nađeš bolje, zovi i mene

27. kako se posle dužeg vremena početi švalerisati

L – Isto kao i posle kraćeg… prvo tuširanje

28. sexzzzzzzz
L – Zzzzzzz Zzzzuca!

29. koliko muz dobija od firme kad mu se mu se zena porodi
L – Isto koliko si i dao – kurac!

*******************

PS Koliki kreten treba da budeš, da pitaš ovako nešto? Ja mislim totalni… 

Sprcah pola veka u doope, i ja i dalje mislim dobiću nešto za Novu godinu od Deda Mraza. Oću, sutra malo…

Dve godine sitnu knjigu pišem, smišljam želje, gledam da budu realne kako u prostoru, tako i u vremenu i šta???

Ček da nađem prvi post na tu temu, ne begajte!

Pismo Deda Mrazu No 1 (klikni, klikni na P)

I, ajde sada, realno… da li mi je ispunio bar jednu želju? 1/8 jedne želje?

Eeeeee moja Labilna… budalo moja neprskana…

I to ti je bilo malo nego si sledeće godine opet fantazirala i trošla cyber space misleći da ućariš nešto. I to ne za sebe! Tada si glumatala Samarićanku, mislila si i na kolege blogere, i šta? Nekome se ispunila želja?! Ccccc…..

Pismo Deda Mrazu No 2

(klikni na P, jebo ga ti, zaboravila sam kako se postavlja veza ka linku!)

Eto! Koliko malo treba da se shvati prosta istina – taj Deda ili drpa poklone namenjene nama, ili ne postoji. 

Pa budi pametan.

Ja bih njega u aps dok ne prizna! 

I eto, ponovo ulećem u sopstvenu zamku svojih zabluda. Tvrdim da ne postoji, a hoću da ga hapse, a htela bih da verujem da postoji, kad ono…. ma koga briga! 

Nego, bliži se meni 200. post, i kako vidim, tačno će da padne negde oko Nove godine.

Šta da slavim, za koji spektakl da se pripremam, pitanje postade hamletovsko?

Jubilej ili Novu godinu? Eto dileme, eto dileme….

A gde ćete Vi tog 31.12.2013. i šta očekujete od “paketića”? 

Ček, idem da se doteram, oću zabole me, da vi bidnem lepa…. 

L E P A !

Mala retrospekcija… Ovako je to bilo pre 100 postova: 

100-ti-put-postim-ili-ovo-je-moja-pozornica/(klikni)

A danas, nešto slično…

Dame i gospodo, znani i neznani gosti, i vi nezvani a dobrodošli, slučajni prolaznici i ostali!

WELCOME TO MY WORLD

i za ex yu govorno područje Koji ćete mi ku….

 DOBRODOŠLI U MOJ SVET

Ja, eto, zapisujem već 200 puta ono što mi se vrzma po glavi, a vi to i dalje (naglasak na “i dalje”) čitate!?

Tačno mi dođe da vas bloknem, da se pušite! Vi klik na moj nick, a ono iskoči poruka: “Izvinjavamo se, blokirani ste zbog nedoličnog ponašanja, prtz!”

Jesam li vam rekla nešto pametno?

Jeste li čuli neku novu mudrost?

Savet? Utehu? Nešto korisno?

Naučiste li bilo šta, što do sada znali niste? 

Čuste li nešto što čuli niste?

‘ste pronašli rupU na saksijU? 

Za’ebavam se  Dobri ste vi meni, kakvih sve ima u ovoj blogosferi…  Ma šta dobri!? Odlični! 

Ja se sa vama ovde osećam komotno. Tačno mogu da se razgaćim, dok ovako ćaskam sa vama, eto koliko mi je lepo…

Bilo bi i vama – da ja imam ovakvo dupe, ali nemam, što ne znači da ga nemam, već da nije ovakvo

Hoću da kažem sledeće – dobri ste. Trpate me . Trpite me. I ja vas trpim, a još koliko ću, ne znam. Valjda dok budem mogla da plaćam internet, dalje jok!

Ne sećam se da sam se sa nekim posvađala, da sam nekoga vređala, a i ako jesam, pa šta!?

Neću na slavu da vas zovem, kuj ve bre šiša. Ne zato što ja to ne želim, već zato što idem po tuđim slavama i nemam kad! Eto! Ne bih vas zvala nikada! Nije da vas ne bih zvala.

Baš ste mi ono…. ono baš… mis’immm… nekako ste… šta-ga-znam-ne-mogu-da-nađem-pravu-reč… kao fini neki ljudi, v0spitani, nobl, tako nekako… 

Fini neki ljudi… mnogo!

Jesam li vam rekla šta najviše volim? Hm…da vam trujem postove!

Volim da vam sjebem koncepciju, pa to ti je…

Vi spremali post dva dana, fokusirali se na sadržaj, birali reči, fotke, gledali u pasulj, merkali Urana u IV kući, čekali noć mladog meseca da objavite post, da Googlerank da šiba ka 10… kad Qur moj – dođem ja!

I razjebem sve što se razjebati može. Pa neŠ ga majci da mi drviš o dešperaciji, o propaloj i neuzvraćenoj ljubavi u mom prisustvu! Yok! 

To da ide u folder “Uspomene”, pa da se postuje kvartalno, ne češće!

I, mala molba…postujte sa što više fotki obnaženih muškaraca, pa makar bili i deklarisani kao pederi! Šta me briga! Meni vera ne dozvoljava da diskriminišem muški rod. Muškarac je muškarac, pa makar bio i peder! JasnoliE?!

Pretpostavljam da ste me doživeli kao impulsivno kompulzivnu osobu, šta god ta dijagnoza značila. Moj prevod za to je šašava, ali dobroćudna…

Ali 200 postova i neki su i dalje tu!?! Pa ko je ovde sa dijagnozom?

Realno, vreme bi bilo da se penzionišem, ali nije i uputno. Meni je ovo redovna terapija.

A mustaći – a ženidba! Ne, nije to…

A problemčić, a ja postić. Ma nije ni tako….

Jednostavno volim net.

Toliko, da se naprosto pitam da li postojim u realnom vremenu i prostoru. A realno – postojim.

Radim, spavam, nešto i prčkam po kući, podrignem tu i tamo, prdnem kad niko ne čuje, imam decu, roditelje, prijatelje – živim kao sav normalan svet.

Čak i nabodem nešto s’ vremena na vreme. Ko bi rek’o, je l’? Hm…

Nabodem! (zaokružiti tačan odgovor hemijskom olovkom: a) čajnu, b) srpsku, c) crnogorsku, d) sremsku)

Šta sam još htela da vam kažem? Ma nisam ni ovo, nego čekam da mi se ugreje voda, da se okupam pa da legam… 

I tako, pročitaste ovo do kraja, je l’? Pa nema nagrade! Nema! 

Eto, toliko od mene… vala sam dosta i pisala, utroših ceo sat! Aj’ sad spamujte, osvetnici!

I… ćeraćemo se još! 

Zašto mislim da polovina muškaraca koji povremeno posećuju moj blog, sada neće ni da priviri? Pa nemojte tako! Nije to što mislite!

Pisao čika http://www.darkotadic.wordpress.com nešto o blogu, pa o tome (parafraziraću) kako treba da izgleda blog, šta da sadrži, kako da se promoviše da bi bio što čitaniji, time i poznatiji etc…

Znam da je pominjao i picu – metaforički. Kakvo skrnavljenje :) 

Aj’ sad da proćakulamo malo o popularnosti, anofiš(æ)li je l’ te… 

Znate kako izgleda biti poznat?

Proći ulicom, pa vas na potezu od 100m zaustavi troje nepoznatih ljudi, svi se sa vama rukuju, tapšu vas po ramenu, neki bi i da vas zažvalave na sred ulice, štipnu za dupe, zajašu, imate besplatan burek i jogurt u prvoj pekari, u busu vas ne pitaju za kartu, imate počasnu ložu u pozorištu, uvek spremna dva slobodna sedišta u bioskopu.. jer šta? Vi ste faca! Numero uno! Bogom dani! Vi ste Njegovo Visočanstvo Bloger!

Ma nije nego!?

Vi ste go kurac. Tako kaže vaše okruženje. Jer ljudi:

- nemaju pojma čime se bavite,

- o čemu pišete,

- da li uopšte umete da koristite tastaturu i računar, ili ga, kao ja, gasite iz štekera – za svaki slučaj, da se ne pregreje.

Ja mislim da se čika http://www.darkotadic.wordpress.com fokusirao uglavnom na estetiku.

Gde je tu sex? Nema popularnosti bez seksa. Tačka. 

Kad pominjemo seks, tu je neminovna i veličina.

Kad smo kod veličine, lako možemo da utvrdimo koliki je čiji.

A-ha!

Bez panike! Rekoh da nije to što mislite!

Veličinu možemo da izmerimo na više načina. Što palpativno, što odokativno, što na osnovu rekla-kazala, i još nekih drugih metoda, ali ja koristim Google pagerank. 

Ne zato što ja znam šta je to, (saznadoh u međunožju međuvremenu), pa taj rank kaže da teško da neko od običnih smrtnika ima preko 4 samtin’samtin’samtinga! 

http://x.vukajlija.com/var/products/posters/201112/355669/sta-koj-kurac-gledam-.jpg

Eeeee,  ko ima 5 taj je baja! Bajica! Bajalica?! (ženski rod) Faca! 

Možda, nekome…

KakA kurac popularnost na internetu. Sad te ima, sad te nema. A i šta će vam to?

Željni ste da vas neko razvlači po netu? Da vas kune? Pljuje? Pominje par kolena familije dubinski? Ma haj’te molim vas. 

Moj pagerank je 3. I to je kurac od ovce Ali i da je -33 ja bih i dalje ovde tandrljala, jer ovo mene relaxira.

Što da tučem decu, svađam se sa komšilukom, guram u busu, ogovaram kolege i koleginice. Sve to mogu ovde, i to za dŽ. Jesam se najebala keve nekima sa posla ovde ihaJ! A oni nemaju pojma. I teško da će saznati, osim ako me neko od vas ne odruka. A i ako me odruka, dala sam im umJetnička imena, prtz! Znači, teško da mogu da provale.

Kad se vidimo na hodniku ljubazno se pozdravimo uz smešak, a u sebi mislim “Qčko! Večeras ću da te ‘ebem na blogu, dok ne provrištiš kao mleko!” 

Meni niko od chatera ne zna za blog. Neću da im kažem iz inata Rado bi došla gomila njih da zaserava okolo.. Cvrc! Ne dam! 

Pišite jer volite. To je lekovito. Može i da zabavi. Što bi rekla moja kuma… “I labavi ume da zabavi”.. tja! 

PS Pozdrav čika Darku Tadiću, samo mi je bio inspiracija za ovaj post, ništa lično :)