Ovo sam mak’la sa nekog bloga, nek’ me tuži, para nemaM!
Sve što mi se dešavalo u proteklom periodu su neke lepe i bitne stvari.
Žensko dete mi prvo išlo na neko međunarodno takmičenje u Moskvu. Osvojila neku diplomu, samo da me nervira, nabija komplekse i maše ispred nosa :)
Dečja posla, ja ćorava, pa i ne vidim šta piše. Rekoh „maši, maši… to kod majke može, aj’ da te vidim kod muža jednog dana“.
Prtz! Pa nek se misli…
Ako ne bude nafrakana po 24h, sa noktima dugim kao kosa u Zlatokose, ako ne gura prst u usta posle obroka i ako ne pegla kosu na „opasna“, jebala te diploma da te jebala baš…
Ali neka, neka se ona edukuje, to kažu tamo negde u inostranstvu može i da se isplati, pa kad jednog dana dođe majki u posetu sa unucima Johnatanom, Samanthom i Ana-Marijom, mužem nekim bledunjavim anglosaksoncem, tu diplomu može da pocepa, jer je osvojila na takmičenju iz ruskog! To ti pričam!
Da je sreće, pa da se uda za nekog Valerija, Serjožu, Aljeksandra pa i da joj kažem Bravo ti ga mala! Ovako… neka, maši, maši… ništa ne škodi, a čim ne škodi, prija na ovu sparinu.
Vauuuuuuuuuu Baćuškeeeee….
Matura prošla za 10 što se stajlinga tiče, slike da mi da neće, kaže „Šta koga briga, moja matura – moja stvar“ – Dobro de! Idupič!
Najbitnija stvar je u stvari ta, da je ta ista mala, koja i dalje tvrdi da je moja (!?!) upisala ETF i da je ušla na budžet, onako glat i uštedela mi para ovoliko…
Ovoliko mi uštedela!
Jebo mater, ja tako bistro stvorenje, čak i uz veliki moždani napor u trenutku instaliranja genetskog materijala u moju „rodilicu“ ne bih mogla tehnički da podržim. Nemam tools (alat) – taj za mozganje.
Pošto tvrdi da je moja, ja dete ne želim da razočaram, prihvatiću je tako pametnu, ko sam ja da tvrdim da nije moja ako papiri kažu da jeste. Bar ću imati razlog više da se hvalim u kraju, firmi, po rodbini.
Sin završio drugu godinu blejanja na Megatrešu. U roku. Da nije, njega bih se odrekla preko novina, iako sam 100% sigurna da je moj. Lenj, spavalica, voli da krka, da mu se tetoše, da điha po drugima i da misli da to tako treba jer je on BogOtacIŠtaKojQracImaDaSeTuBečimoIPečimo, majkin BikKojiSediiIgraWoWAjdeBre!
Koleginica, kad sam joj rekla da je završio II godinu u roku, samo je prokomentarisala „Klasična štreberčina“. Čak je i njemu bilo smešno. Srce i duša majkina… nek se igra dete, štaŠ… malo faks, malo komp #tojeSrbija
Šta vam još nisam rekla… a da! Proglašavam bankrot! Da smo mi živi i zdravi… što pa i mora da se jede svaki dan pašteta i popara!?
U skladu sa proglašenjem bankrota, moram da vas obavestim i sledeće. Sve mi kolege odoše u Grčku, prst ovaj, prst onaj, ostrvo ovo/ono, ‘oteli, moteli… MetNem prs’ na čelo… ma idem i ja na to letovanje. Na taj prst!
Ne, neeeeeeeee… Ne na taj! Na ovaj!
Šta je još bilo …
A da! Izujedale me buve! Kake buve pitaju se vaše premudre glavice-znate-već-čega?
One što đipaju u vis i što ostavljaju fleke po nogama posle ujeda, danima.. Izgledala sam kao Jagodica Bobica.
Eeee, do skoro mi je bio samo sex u glavi, a sada i buve.. Eto kako se menjaju prioriteti u životu – preko noći.
Kažu da buve idu na mačke.
Vama sam ovo rekla u poverenju, naravno.
Nego, da l’ okolo da pričam da sam mačka ili smem da priznam da su me izujedale buve? Imam tu dilemu, sa drugim vas više ne bih gušila.
Bilo je to sve za večerašnje izdanje. Hvala na pažnji. Laku noć..
PS I nervira me ovaj WordPress, stalno nešto menja, dok poVatam konce, oni promenili još dvatriput izgled sajta. Ima i nas tradicionalista. Da se ta činjenica uzNe u obzir!
