Ljudima u nekim trenucima svašta padne na pamet. I ono što nikada u životu ne bi uradili – urade, pravdajući se onom čuvenom krilaticom “Eto, desi se svakome… “
Nošena na krilima te izreke, čak je i moja staramajka nasela na čuveni šibicarski štos. Ima tome sigurno 15, 16 godina.
Krene gospođa, dama, ozbiljna žena, bankarska službenica, majka i uzorna supruga na autobusku stanicu da sačeka sestru (čuvenu tetka Poleksiju) iz Kraljeva. I tako, u tom nekom međuvremenu, vremenskom nekom vakuumu, vidi kako par šibicara “rade” nekog dođoša.
Primakne se, proprati situaciju, i gle čuda! Svaki put je “u sebi” pogodila ispod koje šibice je kuglica! Vauuuu
Još se onako šeretski smeje u sebi onom tipu koji daje pare, i stalno promašuje. “O Bože kako je glup!”
Ponovo ovaj promaši – ona pogodi! Ušla u štos, nema šta!
Pa počeše da se svađaju šibicar i “žrtva” ko je u pravu, te uvatiše ovu moju mukicu da im ona pokaže gde je kuglica. Ona uperi prstom – Ovde!
Vidi čuda, stvarno je tamo!
Zinulo kevi dupe da bude najpametnija, jer vidi iz priloženog… šta?
1. zna znanje!
2. vidi ono što niko ne vidi!
3. tačno zna za jadac!
4. ima extra 100DM u novčaniku!
…i još se misli: “Pa ne mogu mene da prejebu PRNM” (PripadniciRomskeNacionalneManjine)
Suva inteligencija joj izbija iz očiju.
I, samo taj majušni bljesak, ta iskrica u njenim očima bila je dovoljna “glupim” PRNM da shvate da treba da je otrezne. Kulturno i konkretno.
Žulja nju onih 100DM, grđe nego mene tange u dupetu, onomad, kada sam ih prvi put probala, davne ’91. Još kad se setim kako nisam bila sigurna šta je napred, a šta pozadi, te zaključih na osnovu nekih babinih komentara, da je bolje da ti se vidi golo dupe nego gola “sramota”, i prateći taj unutrašnji glas, navučem ja onu krpicu – logički. Vidim žulja, sve mi nešto neprijatno, neizdrž me neki uhvati. Kako navukoh – tako svukoh. Mrš! Ja sam svoje dupe čuvala (i dan danas čuvam) od takve vrste skrnavljenja, da prostite…
…nego da nastavim gde sam stala…
Ovi garagani počeše da je uključuju u igru. “Tako je, evo gospođa je pogodila”.
Žrtva negoduje što gubi pare, a ova moja, suncelijojjebemdajojjebem, sva se pretvorila u oko. Gleda kutije, prati kuglicu, zna žena pos0 jebem ti lebac! Omaši možda jednom, računa opala joj koncentracija.
Žrtva i dalje gubi pare, kuka, preti, hoće i da se bije, naziva ove mahere lopovima, stvori se odjednom neka gužva, razgalami se svojta od ovog što mulja kutije, “oštećeni” se naljuti i ode.
Ostala moja majka. Ona – i reflektori za budale, instalirani joj u pogledu.
“Probajte gospođo, eto sa nekom malom sumom, vidite da vas je krenulo”.
- A neeee, neneneenee, ja samo gledam, znam da ćete da me prevarite. A u sebi misli “ovi su glupi, nemaju pojma, ohohoooo idemo iz keca u dvojku” (Da ideš ti u pičku lepu materinu, koment.aut.)
“Pa probajte, gospođo (glupi semaforu), probajte… “
- Hajde!
(Muzika tuš!)
Imate pare? – Imam.
Sigurno? – Sigurno.
Počeše garagani muljmulj, brljbrlj, trtemrte, tamte-vamte, levo, desno…
“Gde je?” – Ovde!
Kurac!!!
I dan danas ne mogu da prežalim te pare, jes’ da nisu bile moje, nisu bile ni kevine, nego je tetka dala kevi na “čuvanje”, a ova ih rasćerdala na prvoj krivini.
I tu se vraćamo na početak … “Eto, desi se svakome… ” O kakva gnusna laž!
Njoj se tog dana desilo da je dotakla dno života, a ja sam dobila za majku Šibicarku!
Eeeee to se ne desi svakome!
I evo, podsetih je maločas “Pa, šta bi kevo onomad? Što im dade pare?”
- Jebi ga, Cigani svuda oko mene, gde smem da ne dam… Izvadim 100DM i odem. Tada sam i rekla Poleksiji da više nikada neću da je čekam na stanici, skupo me košta.
Nego, pre neki dan zvonili mi na vrata ovi iz SNS-a, pitaju za siguran glas.
Ja prozborim po koju, spremam ručak, pa nemam kada da se za’ebavam, odoše SNS-ovci, kad evo je Šibicarka:
“Ko je zvonio?”
- Ovi tvoji, pitaju za “siguran glas”.
Pogleda ona kroz špijunku, ništa ne vidi, ništa ne čuje, pa odjednom iz grla, kol’ko je mogla jače “Vratiteeeee seeeeee, imate moj siguraaaaan glaaasssss”
Mislim, šta reći… kakvu majku imam, dobro da ne lajem!
PS Mama, ovo nisam ja pisala!
