Moje drago i obožavano biće, moj pink ASUS ponovo je u majčinskom krilu! Bili smo razdvojeni 5 dana… Šta da vam kažem, godina prođe, a 5 dana nikad!
Kidao mi je živce neko vreme, malo mi je ekran igrao pred očima, razlivao se u 50 nijansi sive zelene. Srećom, bio je pod garancijom, a ASUS dolazi lično po “pacijenta”, nosi na intervenciju i vraća oporavljenog.
Hvaljen ASUS!
Jedva im ga uvalih zbog nekih “pokvarenih telefona”.
Zovem ih sa posla, traže mi neki broj. Zovem dete, on preko one stvari nađe neki broj, ja izdiktiram – nije taj. Aj ponovo… daj broj… evo ti broj – Nije taj! … Daj broj, evo ti broj – E taj je!
Zamolim mladića koji se javlja na poziv da malo ubrza proces. Naravno, ne bih da on primeti da je meni baš hitno ali naglašavam:
- da li vredi ako kažem da sam uticajna twiterašica? – Ne.
- da li vredi ako kažem da sam poznata blogerka? 
– Ne, gospođo.
Ok, kada da zovem da se raspitam dokle ste stigli sa popravkom? – Zovite sutra.
Petak…
Dobar dan, ovde majka na ASUS-a, onog malog lepog pink pacijenta. Kakvo je njegovo zdravstveno stanje?
- Moraće da se promeni ekran, srećom imamo rezervnih delova, biće brzo rešeno.
A da li sam ja vama napomenula da sam net zavisnica?
- Niste (smeje se), ali eto prilike da se družite malo sa ljudima.
(namestim glas na histeričan) Ja ne želim da se družim, meni treba laptop!
(i u trenutku mi prođe kroz glavu) Možete da mi date neki vaš?
- Mi ovde imamo samo desktopove.
A da mi donesete vaš lični, od kuće? (tu već zaličih na onog Malog Marka)
(smeje se) Pa ne mogu, brzo će ovo biti gotovo, možda u utorak, ali, problem je što mi vikendom ne radimo, tako da će se sa popravkom početi tek u ponedeljak, ne može pre.
- I šta ja da radim do utorka? Rekoh li vam da sam zavisnica?
Rekoste.
Aha, samo proveravam da li ste zapamtili. Da dođem ja tamo sve da vas …hm… A da ja ipak zovem u ponedeljak?
Zovite, naravno.
Ponedeljak… Ja već na ivici i marici…
Dobar dan, ja sam ona… što ima onog pink…(nastavljam zabrinutim glasom) kako mi je odojče?
- Biće dobro, ne brinite (sladak je, i on ušao u ulogu doktor-pacijent), broj radnog naloga je taj i taj… Da, evo vidim, gotov je, ali trenutno imamo problem sa isporukom, i ako uspemo dobićete danas vaš laptop.
- A ako ne rešite taj problem, mogu lično da dođem po pacijenta?
- Naravno, mi smo na Vilinim Vodama.
To mi je daleko, ništa, ako ne bude danas, mogu da vas zovem sutra?
- Naravno, naravno, mi radimo od pola 9.
Utorak…
Dobar dan! Ja sam.. znate već, ona dosadna …. (smejem se ja, a smeje se i on)
- Da, da, znam, dobar dan… Trebalo bi da danas dobijete laptop, sve je sređeno, dat je nalog za isporuku…
A ako ne bude ni danas, da ja ipak dođem kod vas pa sve da vas… malo je reći izmlatim
- Kojom veštinom vladate?
Džiudžicom! Peti dan!
U tom slučaju nemamo šanse (smeje se)
I to sam htela da vam kažem… džaba twitter i blog… dok ne zapretiš nekom istočnjačkom veštinom, nema od tog posla ništa!
A tip deluje cool, ima prijatan glas, ne znam da li da vam napišem broj, ili da nađete na zvaničnom sajtu. Pa ga cimajte svako malo, šta fali?
Zvaću ga sutra da mu se zahvalim, i da razmenimo po koju… a možete i vi da ga zovete, bio bi red, da zahvalite čoveku što mi je omogućio da ponovo čitam vaše baljezgarije pisanije, vaše emotivno proser razlivanje, priče o srećnom detinjstvu, seksualnim promašajima podvizima itd.
Pa da zaigramo…
