Pa ‘de ste poleteli nesuđeni svatovi?! Da je svadba pa i da se radujem, nego kapitalac jubilarac.
50. rođendan.
Da kojim slučajem stavljam svećice na tortu, trebao bi mi ceo dan do podne da ih ugasim, a do tada bih već zaboravila šta sam poželela.
Sa 50 godina više ništa nije kao pre. Tačno znam. Počeće da mi se dešavaju stvari kojih sam se najviše plašila.
To znači da će početi da mi rastu dlake u ušima i nosu obilato.
Da će doope da pređe ponovo u neku novu dimenziju.
Da će seese da se otegnu do mooda koja još uvek nemam.
Da ću početi da se nudim.
Da će početi da me odbijaju.
Da ću zbog toga pasti u tešku depresiju i počeću da se drogiram.
Možda počnem i da pijem.
Počeću da jurim devojke/žene/babe, pa kod koje prođem, samo da se lupim po čelenki i kažem: Kud se ovoga pre ne dosetih!?
Znači: Sa 50 godina život tek počinje.
Nizbrdo.
Srećom te ovih dana nađoh dečka. Ostaje da pronađem način kako da ga zadržim.
Možda lažnom trudnoćom!? 
