Juče sam kupila spravu za mučenje – čarape za vene 
To su one samodržeće, do butkica 
Sexy? Ni najmanje
Na prvi pogled izgledaju kao dokolenice.
Zadatak je:
dokolenice razvući fizičkom snagom, snagom volje ili nekom čarolijom u čarapu, koja doseže do preponske regije. Pri tom, uvući stopalo, list, koleno i but, i tako nategnut provesti ceo dan, do odlaska na spavanje.
Možda se kaže i zategnut, ali meni ‘oće oči da ispaNu
Šta da vam kažem, ugurah se na jedvite jade. Po mojoj slobodnoj proceni, pogledavši se u ogledalo, ocena za umjetnički dojam je 3.4, a za tehničku izvedbu čista nula.
Ove čarape imaju ojačanu petu, te je vrlo ružno videti da ta peta viri iz cipele, što se danas meni desilo 
Shvativši da nemam vremena da ispravim grešku, u šoku i van sebe, izgledala sam kao kera s’ jebišta
Kera s’ jebišta
Sutra ujutru me čeka popravni. Ako ne uspem iz cuga da se uguram pravilno, definitivno ću srušiti mit o tome da su žene u kasnim četrdesetim još uvek poželjne
Šta vam još nisam rekla. Da!
Juče sam vadila krv, a nisam imala dovoljno one druge tečnosti za analizu, te mi vratiše uput i rekoše da imam pravo na repliku
Mislim.. .dok sam se ja ujutru opsetila da treba da napunim to malo čokanjče, proš’o voz kroz stanicu. Šta se sakupilo, sakupilo se ….
Jes’ me bilo malo sramota da mi vrate uzorak, ali kad bolje razmislim, pa neću na slavu da im idem.
Na kontrolu nisam išla. Ukratko… Jedino logično objašnjenje je da sa hipohondrima kao što sam ja, tako i treba da se postupa – kratko i jasno: “Primila si inekcije, imaš terapiju, nosi čarape i ponašaj se normalno, ne treba ti kontrola! “
Pametnom dosta.
Hipohondru ne!
Nazvala sam ponovo rođaka i pitala ga da li ću da umrem. Rekao je da neću.
Znam da laže, jer još nisam čula da neko nije umrEo, pre ili kasnije, no dobro…
Možda je meni suđeno da budem večito mlada, lepa i zanosna, pa makar i sa uvrnutom petom 
