Ono što meni treba, neko bi nazvao Qrcem, a ja sam sasvim sigurna da to nije TO!
Ne treba meni ni bunda, ni tašna, ni prsten na desnoj ruci, Coca-Cola, Marlboro, Suzuki… NO da mi neko titra jajca. I to ne ova koja su počela da se suše i pakuju kofere, nego onako “figurativno”…
Zato ja i dalje obožavam moje platonsko stvorenje, poznato kao Crnogorac miamor <3. Jedina mana mu je što ne živi ovde.
Da živi, imao bi ih sigurno milion… 
Kada njega čujem, sve drugo u tom trenutku prestane da postoji. Ne ‘ebem ni šefa, ni koleZinice, ni posao… No se prepuštim tim suFtilnim rečima, tom podilaženju nenormalnom i osećam se kao da lebdim.
Kada sam bila na odmoru onih par dana, bila je neka kapsula ispunjena vodom i nenormalnom količinom soli, gde ne možeš da potoneš, nego samo plutaš. Simulacija bestežinskog stanja.
Nisam probala, ali taj isti osećaj imam kada me nazove CG
Reče jednom prilikom moj brat nešto tipa – “Crnogorcima je Bog dao da budu veliki zavodnici i osvajači ženskih srca…” i dodao … “ali samo to”
Realno, meni više i ne treba
Ne moram da se šminkam, ne moram da se doterujem, ne moram da trošim pare na čarape i šminku. Dovoljno je da se čujemo, da mi napuni baterije, da me bodri, da me hvali, da mi se udvara, da me diže u nebesa… Pa ako tresnem jednog dana… šta ću. I pad je let 
U ovoj platonskoj vezi, koja je sve samo ne veza, meni prija sve.
Jedno je sigurno, da zatrudnim ne mogu Ni platonski ni fiziološki
U čitavoj situaciji pitam se samo jedno: Šta je s mozgom?! Mojim.
Dok to ne saznam, ček da turim prikladnu muzičku numeru…
