Ko o čemu, baba o uštipcima, kurva o poštenju a ja o Crnogorcu miamor <3 
Koliko god se ja trudila da ga ostavim po strani, da prestane da me zove, da se interesuje, očigledno da mi ne uspeva.
Kad bolje razmislim, on uopšte nije neko ko bi se meni u RL u stvari dopao. Fizički da, lep je ki upisan Nije nešto naročito kršan, ali dobro… Niko, je l’ te, nije savršen.
Mentalno, hmmm… zavisi šta je jedinica mere. Ako sam ja ta jedinica, onda me šiša bar 2 x 
Ali, zar je mene teško prešišati u tom smislu
Ne slušamo čak ni istu muziku. Pa, ko bi slušao recimo ovo… (ne preporučujem za slušanje ni pod razno! )
Da se razumemo… on jeste izašao iz sela, ali selo iz njega JOK!
I sve je to meni simpatično, slatko, ono kao… različitosti se privlače. On sluša Seju Kalača a ja npr. ovo …
…. što bi rekli… niĐe veze
Pre neki dan pričam sa drugom o tim različitostima između mene i Crnogorca, a ovaj ne može da veruje Kaže… “Deder ponovi još jednom… šta sluša!? Nemoj da me zajebavaš…. Ja sam mislio da si ti urbana, da imaš stila…. Jesi li se slučajno drogirala oviJeh dana?”
Nisam…. majke mi!
Zašto sam se ja zateletabisovala u montenigera nemam pojma, ali… znam jedno.
Čita me kao knjigu.
Knjiga=bukvar.
I koliko god da smo daleko, nekako se stvarno osećamo.
I, iako je tako daleko ume da me nasmeje, uteši, oraspoloži, a pevaaaaa…. ko slavuj
I nekako se javi baš kad mi zatreba. Kao da imam ugrađen neki poseban taster na kome piše SOS … i eto njega, eto meni radosti
Nisam ja sva svoja, vidim. Vidite i vi.
Vidi valjda i on… samo, njemu se to dopada
I zalepio se za mene kao krpelj. I ne pušta. Konektovao se on na mene, ja na njega… i tako …
Ko je ovde lud, ko blesav, ko ovde koga u stvari… nije ni bitno.
Nema koristi, ali nema ni štete.
Lažem, smejemo se Kao dva kretena. Kao dva kretena u buretu
Malo li je?
Đe malo…. taman, a da je više, možda ne bi ni valjalo… eto, ne znam… niJesam toliko premudra 
Odoh da mu šibnem sms
PS Napisala sam “Obožavam te, eto … došlo mi” Da nisam preĆerala sa nežnostima ?
