Ja na godišnjem od prošle nedelje. Šta da vam kažem, ubih se od dosade. Nemam pojma ni od čega odmaram, al’ bar ne ustajem rano, pa neka bude od toga.
Za ovih par dana godišnjeg odgledala sam najmanje 6, 7 nekakvih emisija o životinjama, počela da čitam knjigu (!?!), gledala neke dokumentarne emisije, saznala kako se love tune, kako se pravi ulje od kanabisa u kućnim uslovima, šta je albanizacija Srba, kako se prave tanke silikonske folije koje zamenjuju delove kože i preko kojih može da se upravlja nervima i sve to izgleda kao displej na ruci, gledala sam i kako je gepard pojeo aligatora, pa onda one avionske nesreće i rekonstrukcije događaja..Usput odgledala i podosta od OI 2016, a tiče se naših učesnika.
Definitivno me ne treba puštati na godišnji.
Izbombardovala sam mozak totalnim budalaštinama od kojih mi je najviše bola donela ova knjiga koju još nisam pročitala, ali ne odustajem, jer mi žao da mi propadne 200 pročitanih strana (od 400) a da ne znam još uvek šta je glavna radnja, osim događaji u nekom selu u Italiji i gomila ljudi sa još većom gomilom detalja, te ja sada znam i gde malom Pjetru Moroniju stoji četkica za zube, kako se prave pancerote, kako izgleda motor mercedesa 650 TX koji je napravljen od „specijalne legure čiji tačan sastav zna samo Mercedes. Projektovao ga je Hans Peter Fening, švedski inženjer koji je izradio pogonski sistem Spejs šatla i američke atomske podmornice Alabama“, kakav je ogrtač nosio ujak tamo neke nastavnice Flore koju đaci baš i nisu mnogo voleli i još milijardu glupavih opisa, milijardumilijardi najmanje. Mislim da je pisac zreo za hospitalizaciju.
Ekspoze nisam pratila, čujem da je trajao satima, moje mišljenje o istom bih sročila u tri reči: „Boli me kurac“.
E, da, videla sam se sa kumom i sa drugaricom, 3 sata sam urlala od smeha, mislim da su mi iskočile očne jabučice. Sutra idem sa sestrom u grad na ćepi i kolače, ne znam da l’ da jedem, imam u najavi 3 i slovima TRI svadbe u septembru i to 04., 10., i 25. a i prva komšinica udaje ćerku krajem avgusta, tačno ću da podignem kredit, odem u Egipat i pravim se mrtva mesec dana, te ovom prilikom pozivam sve banke sveta da navale na mene sa svojim ponudama, retko koju odbijam!
Jedina sreća u nesreći je ta što na sve tri svadbe mogu da odem u jednoj odevnoj kombinaciji, jer su sve sa različitih strana familije.
Sve su to neke lepe stvari, ipak 4 svadbe, na 3 idem kao zvanica, ali život ne bi bio realan ako bi sve bilo med i mleko. Ista ta moja komšinica koja udaje ćerku, pre par nedelja operisala je tumor na dojci. Maligni.
Moja koleginica iz Knjaževca je pre par godina operisala tumor na grliću, zatim nešto na dojci, pa je imala problem i sa nekim sumnjivim šarama na kostima, i sada zvanično ima i tumor štitaste žlezde.
Jebem te živote! Usran si često. I nepravedan. I loše deliš te karte.
Zaljubljena sam i dalje valjda. Ne znam. Sve mi je ovo pomutilo zdrav razum. I to vam pričam… muka.
