Nema vas k’o rate bez kamate, štae bre ovo? Jeste svi otišli na more? Planinu? Po selendrama raznim, banjama?
I neka ste.
Ja kod kuće odmaram. Nije ni kuća nego stan. Dupe od stana. Al’ neću ja da igram basket, ni da vozim karting, nego kao gospođa da skuvam kafu, upalim tv ili pustim muziku i sve 4 u vis. Em besplatno, em mi noge vazda gore a i kafa nije neka skupa al’ što ima aromu…
mmmmmmmm
Odmaram na odmoru od neznamtinijačega, nije meni posao težak i volim ga još uvek, samo mi se uvek desi dan pred odlazak na godišnji da se pošteno isplačem zbog nepravde i zbog tuđih bezobraznih guzica koje se kao i obično sete u poslednjem trenutku da me zatrpaju papirima, kao da sutra ne postoji i tako… otplačem, smirim se, ostanem duže, odradim i dođem kući kao nova i odmor može zvanično da otpočne.
Nego nisam htela da vam pričam o tome, ko još voli o poslu da trtlja, trač neki da raspalimo kao roštilj na ovih današnjih 27, kao što je red, jer tračariti se mora, što, šta fali… bolje da mi tračarimo nego nas da neko daleKOBILO ogovara.
Udala se moja koleginica. Pa živela neko vreme tako zaljubljena i srećna, pa došlo vreme da i to vreme prođe, pa se onda malo sporečkala sa ovim za kog se udala iz ljubavi, pa malo sa njegovom majkom (ruku na srce svekrva je grozna), pa otišla nazad kod svojih. Pa kao što znate i kao što red nalaže, onda ovi kumili i molili da se vrati, obećavali i kule i gradove, i primirje i Dejtonske sporazume, i pičkematerine, i putovanja, i sve 5 … i štaŠ… vrati se ona (naivna ali vrlo optimistična) da proba još jedared, da se zakopaju ratne sekire, da se skinu ratničke boje, zavese da se operu, stan usisa, kuhinja dovede u red i ajd’ i na put neki da se ode, letovanje.. a tamo sve iz početka. Isto prigovaranje, isto gunđanje, naleti neki nervoze, za sve ona bila kriva grešnica, iako je ćutala i sunčala se po vasceli dan i jbg.. .
U tom sunčanju i izležavanju donese definitivnu odluku da napusti po drugi put („drugi put s’ mužem na letovanje“ – ovo može da bude i naslov ovog posta) zajedničku jazbinu i da se vrati svojima. Ovaj njen dobije manji nervni slom (ne baš bukvalno), gnjavio je telefonom, dolazio na posao i donosio neke prezente, bili neki i za nas koleginice (torta neka i pićence) da nam se malo učepi.
Ja se polakomila, htela odma’ tortu da izedem, al’ ne dadoše rospije, hoće da ga uvrede kao: „Nećemo NIŠTA od NJEGA!“ Ajd’ dobro, jebovaspatak, ja sam ‘tela, al’ ako hoćete da ga uvredimo eto NEĆU NI JA!
I šta radi luda ženska glava kada tako donese neku bitnu odluku u svom životu?
Prvo ode u tržni centar da kupi majicu od 400 dinara, al’ našla neku falinku, iznervirala se i otišla i kupila tašnu na popustu za 15.000rsd. A onda je kupila kuče za 50e.
I sad se ja pitam: je l’ ona muža zamenila tašnom ili kučetom? Realno i jedno i drugo mogu da budu adekvatna zamena, kao ono kad muža uhvatiš pod ruku, pa šetate, ili ga češkaš po leđima… a on se proteže i ‘teo bi … koznaštabiteo.
Kako je sada njemu kada zna da ga je žena zamenila kučetom od 50e?
Jebenih 50e, jer nije ni protiv glista bilo vakcinisano, i smrdelo je kao puma, i nokti su mu bili kao od moje pokojne prababe Ilinke dugi i iskrivljeni? I prekjuče je primilo vakcinu protiv glista i sada samo serucka i povraća i boktepita kakve sve aždaje izbacuje iz sebe, jer nije bio u leglu sa svojom rasom nego sa dobermanima(!?!)
Nezgodna situacija.
Šta rade muškarci kada ostave ženu? Kupe lutku na naduvavanje? Vinogradarskog puža, papagaja? Biciklo?
Realno, ja sam zaljubljena pa me boli dupe ko je koga ostavio, ko ima kuče a ko gliste, nju volim, luda je kao struja, njega ne volim kogapajebe kad nije znao da čuva to što je imao i tako..
Sve u svemu, meni odmor teče, ništa ne radim, samo se valjam kao svinja po blatu đa levo, đa desno… I zanovetam „Daj kafu, dodaj keks… daljinski, cigarete… „
E, da, još mi nešto palo na pamet… Da je on recimo hipotetički mojoj koleginici platio sise, je l’ bi ona sada morala da mu vrati jednu ili isplati samo jednu?
I kad čovek ovako bolje razmisli, taj neki što kupuje sise devojci/ženi/švalerki, zar mu nije pametnije da ih „ugradi“ sebi, jer ovako odoše preko noći, nekom drugom… trošak je to, i kako bih rekla, pogrešna investicija.
E, da, jesam vam rekla da sam na odmoru? Znam da jesam! Samo da nerviram ove što nisu!
