Ček, idem da se doteram, oću zabole me, da vi bidnem lepa….
L E P A !
Mala retrospekcija… Ovako je to bilo pre 100 postova:
100-ti-put-postim-ili-ovo-je-moja-pozornica/(klikni)
A danas, nešto slično…
Dame i gospodo, znani i neznani gosti, i vi nezvani a dobrodošli, slučajni prolaznici i ostali!
WELCOME TO MY WORLD
i za ex yu govorno područje Koji ćete mi ku….
DOBRODOŠLI U MOJ SVET
Ja, eto, zapisujem već 200 puta ono što mi se vrzma po glavi, a vi to i dalje (naglasak na “i dalje”) čitate!?
Tačno mi dođe da vas bloknem, da se pušite! Vi klik na moj nick, a ono iskoči poruka: “Izvinjavamo se, blokirani ste zbog nedoličnog ponašanja, prtz!”
Jesam li vam rekla nešto pametno?
Jeste li čuli neku novu mudrost?
Savet? Utehu? Nešto korisno?
Naučiste li bilo šta, što do sada znali niste?
Čuste li nešto što čuli niste?
‘ste pronašli rupU na saksijU?
Za’ebavam se 
Dobri ste vi meni, kakvih sve ima u ovoj blogosferi… Ma šta dobri!? Odlični!
Ja se sa vama ovde osećam komotno. Tačno mogu da se razgaćim, dok ovako ćaskam sa vama, eto koliko mi je lepo…
Bilo bi i vama – da ja imam ovakvo dupe, ali nemam, što ne znači da ga nemam, već da nije ovakvo 
Hoću da kažem sledeće – dobri ste. Trpate me . Trpite me. I ja vas trpim, a još koliko ću, ne znam. Valjda dok budem mogla da plaćam internet, dalje jok!
Ne sećam se da sam se sa nekim posvađala, da sam nekoga vređala, a i ako jesam, pa šta!?
Neću na slavu da vas zovem, kuj ve bre šiša. Ne zato što ja to ne želim, već zato što idem po tuđim slavama i nemam kad! Eto! Ne bih vas zvala nikada! Nije da vas ne bih zvala.
Baš ste mi ono…. ono baš… mis’immm… nekako ste… šta-ga-znam-ne-mogu-da-nađem-pravu-reč… kao fini neki ljudi, v0spitani, nobl, tako nekako…
Fini neki ljudi… mnogo!
Jesam li vam rekla šta najviše volim? Hm…da vam trujem postove! 
Volim da vam sjebem koncepciju, pa to ti je…
Vi spremali post dva dana, fokusirali se na sadržaj, birali reči, fotke, gledali u pasulj, merkali Urana u IV kući, čekali noć mladog meseca da objavite post, da Googlerank da šiba ka 10… kad Qur moj – dođem ja!
I razjebem sve što se razjebati može. Pa neŠ ga majci da mi drviš o dešperaciji, o propaloj i neuzvraćenoj ljubavi u mom prisustvu! Yok!
To da ide u folder “Uspomene”, pa da se postuje kvartalno, ne češće!
I, mala molba…postujte sa što više fotki obnaženih muškaraca, pa makar bili i deklarisani kao pederi! Šta me briga! Meni vera ne dozvoljava da diskriminišem muški rod. Muškarac je muškarac, pa makar bio i peder! JasnoliE?!
Pretpostavljam da ste me doživeli kao impulsivno kompulzivnu osobu, šta god ta dijagnoza značila. Moj prevod za to je šašava, ali dobroćudna…
Ali 200 postova i neki su i dalje tu!?! Pa ko je ovde sa dijagnozom?
Realno, vreme bi bilo da se penzionišem, ali nije i uputno. Meni je ovo redovna terapija.
A mustaći – a ženidba! Ne, nije to…
A problemčić, a ja postić. Ma nije ni tako….
Jednostavno volim net.
Toliko, da se naprosto pitam da li postojim u realnom vremenu i prostoru. A realno – postojim.
Radim, spavam, nešto i prčkam po kući, podrignem tu i tamo, prdnem kad niko ne čuje, imam decu, roditelje, prijatelje – živim kao sav normalan svet.
Čak i nabodem nešto s’ vremena na vreme. Ko bi rek’o, je l’? Hm…
Nabodem! (zaokružiti tačan odgovor hemijskom olovkom: a) čajnu, b) srpsku, c) crnogorsku, d) sremsku)
Šta sam još htela da vam kažem? Ma nisam ni ovo, nego čekam da mi se ugreje voda, da se okupam pa da legam…
I tako, pročitaste ovo do kraja, je l’? Pa nema nagrade! Nema!
Eto, toliko od mene… vala sam dosta i pisala, utroših ceo sat! Aj’ sad spamujte, osvetnici!
I… ćeraćemo se još!
