Nemam ja problem sa tim da od sebe pravim majmuna na netu. Lakše je praviti budalu od sebe, i manje bolno…
Ali ljudi su čudo. Ako donekle ogoliš sebe – probudiš sile mraka. Slabići postaju junaci, fini postaju manje fini, prosti će vazda ostati prosti. I tu leka nema. Koliko god se trudila da izbalansiram neke stvari, zlo nekako uvek ispliva, da se prepoznati, bode oči.
Znate da volim chat. To je moja prva i najveća internet ljubav.
Pre neki dan sam “proslavila” 4 godine na chatu, i nije mi žao ni jednog jedinog minuta koji sam tamo provela. Za te 4 godine smejala sam se milion puta, suze su mi vrcale po tastaturi. Čudo da me struja nije ubila 
U svim tim svojim “pričama” ja sam se osećala komotno. Nadrmudrivala se, bila nadmudrivana, šalila se i na tuđ i na svoj račun, kritikovala, bila kritikovana, pokušavala da animiram sagovornike, izvlačila maksimum iz njih, a od sebe davala sve. Slova, reči, rečenice, smisao, besmisao…
Igra je to, bez pravila. Igra čiji je cilj …. hm.. pa, cilja nema. Možda samo utrošiti vreme, ako se to računa kao cilj, mada meni zvuči kao nonsens.
Vremeplov
Upravo sam izašla sa chata. Umorila sam se. Umorilo me je to da stalno nešto izmišljam. Da ne budem ista. Da ne budem dosadna. Da ne budem kao većina. Da od negativnog pravim pozitivno. Da ni od čega napravim nešto. Umorila sam se od čitanja istih priča. Masa me je progutala. Predala sam se.
Predaja
Moguće i da sam trenutno preumorna, pa uskoro promenim mišljenje. Videćemo…
Chat je moja omiljena igračka. Da se kojim slučajem naplaćuje četovanje, ja bih bila jedna od bogatijih ljudi u Srbiji
Tamo sam dala sebe celu. Nisam se štedela. Podmetala sam sebe u situacijama kada su drugi bili nezaštićeni. Pričala sa onima sa kojima niko nije hteo da priča. Smatrala sam da svako zaslužuje pažnju. Trudila se da amortizujem neke nesuglasice. Da ublažim nečiji pad, da nekome dam podršku…
Potroši se čovek.
Na razne gluposti.
Ja sam se potrošila na chat-u.
Došlo je do zamora materijala.
Sa svim i svačim sam tamo mogla da se izborim, osim sa jednim. Nepravdom. Nejednakošću. Tamo gde bi svi trebali da budemo isti, nismo. Vlada snaga jačeg. Ne fizički, ne ni mentalno. Snaga mraka. Mračnih umova.
Nikada ne potcenjuj moć bolesnog uma
Svako se krije iza svog nika. Ja prva. Ali mi to svakako ne daje za pravo da nekoga vređam, nipodaštavam, degradiram. To što ja nemam sliku i ime, ne znači da manje ili više vredim, i da mi to daje za pravo da, tako “pokrivena” radim šta mi je volja.
Poenta u ovoj dimenziji je da se osećamo fino, zaštićeno, komforno…
Nažalost, nije uvek tako. Sve dok budemo imali tu mogućnost da se krijemo, krademo tuđe fotke i postavljamo kao svoje, pišemo sa različitih IP adresa, net će biti veliko zlo.
Ali, ovaj prostor smo sami izabrali, pa neka nam je sa srećom. Kako se ko snađe.
A zašto ovakav naslov? Hm…
Mislivši da je ono što ja radim na chatu kreativno, shvatila sam da možda i nije … Napravila sam od sebe kreaturu.
Po Vukajliji , to je “pogrdan naziv za osobu lošeg fizičkog izgleda, psihičkih mana i oboljenja. Celina sastavljena od klimavih delova, koja ipak funkcioniše”
I, da ponovim, mogu da se nosim sa tim. Zabava širokih narodnih masa, po cenu da ispadnem grbava, neinteligentna, manje svoja, da me proziva svaka šuša je nešto, što nikada neće da umanji moju veličinu u mojim očima…(reče egocentrik i zapali cigaretu) 
Gušt je gušt!
I, sada, kada sam bacila pogled na ovo što sam napisala, shvatih da može da vam se učini da sam pisala o sebi, da se osećam povređeno, šikanirano, nezaštićeno. Nije tako. Ja sam formirana ličnost. Mogu sama o sebi da brinem i da se branim i odbranim.
Naoružana do zuba, m-hm!
Otišla sam zbog drugih, jer mi je žao da gledam kako ih neki kinje. Umorna sam od gledanja kako se brane, pravdaju, pokušavaju da skinu ljagu sa sebe, koju im je neki mračni um, ničim izazvan nalepio kao etiketu, u prolazu… A na chat ću se vratiti svojevoljno, nekog boljeg sutra. Ili prekosutra. A možda i večeras…
