Beše to pre cirka dva dana.
Krenem ti ja tako, doĆerala se kao da sam krenula na sa’ranu, dostojanstveno, smerno, kao što se i ide na prvi seks. Da ne pomisle oni tamo da sam ja neka bludnica, dronfulja, jer kažu da je prvi utisak najbitniji. Udidila se dakle, i krenula u nepoznato.
Tako je! U nepoznato.
Prvi seks ne bi bio toliko poseban, osim što je prvi, ali pre njega imala sam i laki peting, kao što svaki seks, pa i prvi nalaže, pa da se vratimo malo u oktobar.
Bilo je to tačno 16. oktobra, na kevin rođendan, jes’ malo glupo, ali ja nisam znala da će biti taj peting, nego sam kao i svaka dobra ćerka planirala da ga proslavimo u krugu porodice uz nešto slatko (Milka od 300 gr) i kafu od dva prsta soca.
Dakle, tog 16. X sednem ti ja tako u moga Pežoa lepog, okupanog, mirišljavog, pustim radio, unela se u pesmu, kad vidim ludak neki ispred mene, na sred ulice, na jedno 300m udaljenosti, maše nekom crvenom štanglom, obukao neki drečavi prsluk i kao pokazuje da se prestrojim.
Ajd’ jeboteja, ja volim levom trakom da se vozim, u desnoj vazda neke rupe, a i da ne pregazim čoveka, skrenem, već mu se približila, kad eto ti đav’la lično. Saobraćajna milicija glavom i bez brade.
„Dajte dokumenta“ – Ja dala.
„Prekoračili ste brzinu.“ – Nemoguće!?
„Bla bla blaaaa, izađite i dođite do našeg vozila, da vam pokažemo snimak i da potpišete Zapisnik“.
Ja šta ću, izađem, a suza suzu stiže. Svaka je bila iskrena, majke mi moje rođene. Reče mi da sam vozila 72km, što u ukupnom plasmanu zbiru iznosi od 6-20.000rsd, 4 kaznena poena i 1-3 meseca zabrane upravljanja vozilom.
Sve mi to drug organ priča dok idem ka njihovom vozilu, a meni počelo da se manta što od cifre, što od zabrane. Pokaza mi on snimak, kad ono stvarno moja kola, i stvarno piše 72km/h.
Pu jebemti i radio i muziku i što je najgore, znam da je ta kontrola svakog bogovetnog dana tu, na istom mestu. Al’ džaba, ja mozga bez, bitno da sam se uhvatila đevreka i opalila po gasu.
Dadoše mi Zapisnik, i aj ćao/poyy…
Nedavno, dobijem ja poziv za sud, al’ mi rekli ovi što su me uslikali, da prvo idem u Rakovicu da potpišem neki Sporazum o nekoj nagodbi – što je ujedno i najava za taj prvi seks. (Ovo maločas što sam vam pričala je bio peting, za one koji su zaboravili da postoji i to).
Dakle, pre dva dana odoh tamo, prozva me jedna fina devojka, i samo što sam sela kaže: „Mi možemo da vam ponudimo sledeće: novčanu kaznu od 6.000 dinara, 4 kaznena poena i nećete imati zabranu upravljanja vozilom“.
I sad ja kao nešto kontam u glavi na brzaka:
ako ona meni nudi sve to, red je da se cenkam, jer sporazum podrazumeva saglasnost obe strane, i ja šta ću, uhvatim se za bodove:
– A je l’ može 2 boda? – Ona se smeje i kaže: „Ne može, 4 je minimum“.
– Morala sam da pokušam!
„NAPUSTITE OBJEKAT ILI ZOVEM OBEZBEĐENJE!!!“
****************************
E, ovo poslednje sam vas slagala, ali bi baš bila fora da me je tako ispratila 
Elem, seks je bio kratak, nije mi se dopao, kao što se nikome i ne dopada prvi seks, uglavnom bude bolno da l’ emotivno il’ fizički, nije to sad toliko ni bitno, ali eto, mene duša moja zabolela.
Ostaje još samo da posetim sudiju, pa da završim sa tim seksom. To bi bila kao neka završnica, šta znam… A realno, nije lepo da u ovom seksu samo meni ne bude lepo, je l’ da?
Kako god, pitala sam ovu đevojku koliko ja tih kaznenih bodova smem da sakupim, reče do 18, i sad me strah hvata šta će biti kada mi za koji dan ili mesec stigne čitav foto album sa slikama moga Pežoa i mene na relaciji Hotel Jugoslavija – Ušće.
Nadam se samo sa smo bili fotogenični, možda mi smanje koji bod, na umJetnički dojam.
Za tehničku izvedbu bih dobila 10, da je dozvoljeno da se vozi tom deonicom realnih 80km/h, a nije. Pih.
I tako…
Vi, jebete li šta i da li neko jebe vas? Pitanje nije retoričko. Svako da odgovori!
